Српски сион

К р , 31

„СРП СКИ СИОН."

Стр. 491.

Воћет1а, »е(1 е4 81ауогпш ге&пит Јп »сћокгЉиз (ИаћоНса 11аег1818 сптте аивив ев, ве(1 брего теп(1ас11ег, аппо(:аге, пиПат (1е аПсцш ћађепб ехрепепНат).* Бечки професор говори о г јеретичком словенском дарству", а Јеронима назива сијачем јереси. А зашто га је тако назвао? Пред констанцки сабор инквизитор (№81Ј^к(;о1' 8Си ргогпо1ог ћаегеИсае ргауНаН«) је пзнео тЈжбу на Јеронима, да, је он управо примио „шизму" у „јеретичком словенском царству" као што Сибарт вели. Та се тужба налази у службеним саборским акшима, а баш то нам и треба, јер то индиректно Доказује Хусово православље, ма да није био са свијем на чисто с њиме, а епет због незгодних прилика. Инквизитор осуђује и тужи Јеронима сабору: а) што је Јероним 1413. г, у мјесецу априлу, с Витолдом, братом пољскога краља, дошао у руски велики град Витепск (^ЈЧезсо), „у којем већином жчве Руси или шизматици, који се држе грчке секте „и у многоме се удаљују од хришћанеке вјере и блуде". Пред Витолда, који је дошао са великом војском, изашли су у сретање доминиканци (по другима: Францискани) „с процесцјом, заставама и св. моћима", јер је у томе „шизматичком" граду било доста и Латина, који су ту имали чак и манастир. Но на велику жалост ревног инквнзитора на сусрет су кнезу изашли и „шизматнци са својим лажним моћима и иконама ио но своме обичају". Па какав је сад тренутак настао! Јероним, који је дотле у р. католичкој литији ишао уз „браћу монахе и хришћане (т. ј. католичке), чим угледа литију споменутих Руса, шизматика и невјерника, остави своје. II тамо иред четири нли пет хиљада лица оба снола иаде на кољена, те се клањаше лажним моћима н јавно се нридружи секти тијех невјерних шизматика, а одбаци вјеру вјерних хришћана". б) „Јероним се и даље јавно клањаше лажним моћима п сликама на срамоту хришћанске вјере, па још говораше и тврђаше отворено, у колико је могао и колико је од њега зависило, да је секта сноменутнх Руса п невјерних народа права вјера и да ће таква осгати в) в Исти Јероним, у колико је могао, бринуо се, радио је, да споменутога госпо* Хусово писмо Јовану Сибарту у Беч од 1. јула 1413. г. Оосиш. та§. Јоћ Низј, 63.

дара кнеза са свијем његовим хришћанским народом одврати од хришћанске вјере и да пријеђе у секту Руса и невјерних народа. И тако је то било и је<те заиста, јавно и гласно". г) „За тим је споменути Јероним у нрисуству иреподобног оца, г. виланскогепископа, уз пркос његовпм очннским савјетпма, потвр1;ивао гадним устима своје заблуде, те је на срамоту хришћанске вјере отворено рекао, да с} шизматици и Руси бољи хришћани и остао је у тим својим заблудама одобравајућп Русима и њихоеој лажној в.јери". д) „У споменутим крајевима Русије има град Плесков, који је лалеко од хришћанских граница око сто њемачких миља (тЛПапа 1еи1оп1саПа). Споменути Јероним је Госиодње године 1413. г. дошао у та,ј град Плесков и ушао у цркву или синагогу тијех Руса и невјерника, да се поклони њиховим лажним тајнама баш, кад се литурђија служила.. И тај је Јероним пред неколицином вјерних хришћана, што су ту били, заборавио Петрове кључеве и на срам хришћанске вјере, а у знак великог штовања вјере тих невјерника, пао на кољена и поклонио се лажним њиховим дарима јавно и отворено". ђ) „Да се више допане споменутим невјерннцима и нокаже им, да ирииада њиховој секти и лажној вјери, да прима њихове обичаје као што је и вјеру иримио, по њихову начину пусгио је и носио дугачку браду* и косе и нотпуно је одбацио одјећу и тонзуру клирика. Тако је било и јесте заиста". Мисмо у скраћену облику навели оригиналне тачке тужбе инквизнторове на Јеронима, а све и кад бисмо посумњали у истинитост њезину, не би се наша сумња могла одржати, јер у XV. вијеку никакав занадњак није прелазио у „шизму," с тога се не треба бојатн, * Овде се ношење браде представља као знак прпјелаза у Православље пасупрот обпчају рпмског свештенства, које брпје браду; али у XV. впјеку то је још инквизиторово клеветање. Код западних духовпика у то доба брада још није била тако необична као данас. Виклефа и Хуса слпкају увјек с брадои. Па и Јеронпм је посио браду п прије путовања у Русију. Посио је браду и кад је долазио у двор Јагелов у Краков (гл. писмо краковског епископа од 2. апрпла 1413. г. Боспт. та°'. Ј. Ни81, 506.) п ту је обријао; ако ју је оиет пустио, кад је дошао у Витолдову свпту, то је једино било с тога, што се угледао на руске духовнпке. Прпм. Гиљферд.