Српски сион

С тр . 492.

„СРПСКИ СИОН".

Б р . 31.

да је тај Јеронимов рад инквизитор само измислио. Да то није било, најбоље нас увјерава сам .Јероним, који на питање саборово, да ли је истина, што се на њега износи, одговара, да је „све истина, а та мишљења готов је и сад и увјек бранити".* Хус је тражио да дозна праву науку, с тога је послао свога највећега друга и пријател^, најближега свога ученика у иравославне крајеве. Па шта ,је Јероним тамо нашао? Нашао је праву лауку, нашао је заиста вјерско друштво, које стоји на св. нисму, св. предању, канонима св. васељенских сабора, а св. васељенски сабори анатемисали су свакога, ко што дода или одузме сумволу вјере. Јероним је чак оставио римску литију, клањао се православним моћима, слушао православну литурђију, на којој се чита о св. Духу само „иже № Оца исрд/мцаго", па тај исти Јероним и кад се врати из православних држава, кад је чуо и увјерио се, да је њетов илеменити учитељ Хус свршио на ломачи, исти Јероним неустрашиво признаје сабору, да је православна вјера ирава вјера и да ће је увијек бранити. Кад смо дошли довде, доста нам је. Ми слободио призпајемо да би се и Хус одрекао лашинског учења о изласку св. Духа, само да су се он и Јероним могли састаши. Али Хуса су већ спалили, кад је Јероним с пута дошао. Он иохита у Констану, али је већ било касно. Дотле је вјетар с обале боденског језера разнео неиео Хусова мученичкога тијела по свој западној Евроии, а највише по братској чешкој земљи; у њему је остао неспаљен Хусов дух, који у брзо диже на свету освету сав чешки народ против грјешнога чина непогрјешивих латинских отаца. Јероним је дошао касно, али је ипак у брзо и он отишао за својим вјерним иријатаљем и учитељем Хусом тамо, гдје нема неправде и људске покварености; гдје је мјесто земаљскога бога ондашњега -—- папе — прави Отац свију, Човјекољубац и Опас Исус Христос. Хусово и Јеронимово дјело остварило се за другог најдражег ученика Хусова Петра из Младеновице и нашљедника Јеронимова Рокпцана, а то је, што је васељенска црква ири* АП Шсе88шшт агИси1иш (Пхк (Шегопутив) е§зе уегит. (Јша сМетШ еЂ ћосИе (МепЛеге!; 81 ро88е!". Тридесета тачка тиче се особито Јеронимова пута у Литву и Русију. 11рим. Гиљферд.

знала 18. јануара 1452. хусише за иравославне. Без икакве сумње морамо вјеровати, да су Петар и Рокинан ишли за сједињењем не по својој жељи, веЛ су шу жељу добили као најсвешији аманеш од мучепика Хуса и Јеронима , а што се то сједињење није и стварно извршило, рекли смо да је томе узрок незгодни положај православне цркве, с којом су хусити морали прекинути сваки одношај, а међу тијем су се и хусити поцијепали у сртанке, те је римској цркви пошло временом мало по мало, да их још више завади. А кад се још нојавн протестанство као нова реакција против папства, хусити се умијешаше у ту борбу, која доведе цијели чешки народ до чешког Косова, до битке на несрећној Бијелој Гори(1662. г.) ; гдје нестаде чешке самосталности и помрачи сјај круне св. Већеслава. Из свега цо сад реченога мора и најзатуцанији фанатик р. католичке вјере признати, да Хус није био вјерски реформашор као шшо су то били Лушер, Калвин и дрмора иризнаши, да је он ишао за шијем, да римску цркву иовраши у оно сшање, у коме ■је била за ирвих 7 васељенских заједничких сабора, дакле да је очисши од њезиних нових домешака у вјери; да је шакву цркву гледао у иравославној цркви, али иошто није имао прилике да дозна како она учи, није о њој имао нај јаснији иојам; да је баш с шога слао свога највјернијега иријатеља, да иоирави, што је он (Хус) грјегџио, а шај његов вјерни иошиуно се увјерио, да је православна црква ирава Хрисшова црква, иа кад је шо све шако, мора иризнаши да је и Хус иравославно мислио, али није му ко имао да иравославну науку иредсшави каква је. Најиослије баш из шога, шшо иравославну цркву није Хус добро иознавао, а меру тијем је сам долазио у великој веЛини пишања до иравославног закључка, баш стога шшо иравославна црква због своје даљине и жалосног сшања није могла утицати на њега, баш с шога је Хусова наука важна и ми с најмирнијом савешЛу можемо реЛгс: „Хусова је наука иравославна и . А кад православна црква није никако могла утицати на Хусову науку, морамо се запитати: Да како је Хус могао већином православно закључивати? Но томе ћемо питању посветити други дио наше расправе. (Наставиће се.)