Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

В р . 35.

стоји пред оном наиоменом у закону, да се свештеник може иреместити ако ради против националних интереса. Скупштина свештеничка не може, не сме да верује, да има и таквих издајника у свештенству. На основу свега напред наведенога, свештеничка скупштина топло благодарећи Њ. 15. г. Митронолиту на великој пажњи и почасти, коју је свештеничкој скуншгини указао позивом на расматрање израђенога пројекта, и с ногледом на то што су и г. г. Архијереји и свештеници ноложили заклетву на чување и држање светих канона, те моћне и еилне одбране у свима тешким приликама по цркву и свештенство, и што су се и Архијереји, по сведоџби наше црквене историје, и српски свештеници вазда залагали, залажу и залагаће се за каноне, јер се у одржању св. канона и њиних одредаба одржава углед и достојанство цркве, слава и величина њена, а томе сви тежимо, — с тога свештеничка скупштина изјављује: Да у највећој љубави и синовљој нокорности и оданости умољава св. Архијерејски Сабр да одржи у сили и снази одредбе св. канона и одредбе постојећих закона о црквеним властима — којима се признаје свештеничка сталност на нарохијама; и да свештеник може бити иремештен само но молби или по осуди Духовних Судова, која осуда подлежи расматрању и одобрењу Св. Архијерејског Сабора као духовне касације. Исто тако подлеже расматрању и оне и одобрењу и оне иресуде које гласе на лишење чина."* *) У краљевини Србији спремљен је био ове године пројекат новога закона о црквеним властпма, и хтео се изнети пред прошлу Народну Скупштину, одржану овога лета у Нишу. У тај пројекат унесено је у чл. 120 одређење, да се свештеник може премештати са парохије на парохију административним путем, без своје воље и доказане му судским путем кривице. Да ли је овај чланак унесен у пројекат новсга закона о црквеним властима иницијативом Архијерејскога Сабора или вољом и авторитетом државне тамошње власти — не знамо. Но како било, тај чланак је изазвао у свештенству појмљиво огорчење и завитлао разложну буру. Путем штамие, резолуција партикуларних свешгеничких зборова, одлучном представком главнога одбора свештеничкога удружења и ди-

После примљеног извештаја контролнога одбора о рачунима благајне, скупштина је решила, да с 1 састанак скунштине идуће године држи у Крагујевцу, а за тим је извршила избор чланова главне унраве удружења, у коју су ушли из Београда: г.г. Никола Крупежевић, Н. Божић, Марко Петровић, Никола ТриФуновић, Јован Илић, Пера Милојевић и Ранко ЈХучић; а за епархије: београдску Аћим Илић, шабачку Милован Адамовић, нишку Аврам Јовановић, жичку Саватије Божић и тимочку Милан Пантелић. Иосле завршене скупштине, а по закључку њезиноме, отигали су сви свештенпци чланови скупштине у саборну цркву, где је држан помен умрлим члановима. Истога дана у вече састао се главни одбор свештеничког удружења и овако се конституисао: за председника изабран је г Никола Круиежевић, за потпредседника г. Никола ТриФуновић, за секретара г. Ранко Лукић, за уредника „Весника Српеке Цркве" г. Никола Божић, и за благајника г. Јован Илић. ректним саобраћајем са виспреосв. г. митрополитом и г. г. енископима, чланова нстога главнога одбора и осталих угледних свештеника, дизани су основани нротести и жалбе на смерано узакоњење чл. 120., те стављани захтеви. да се спремљени цројекат законски не износи пред Народну Скупштину на нретрес и узакоњење. Мудрости високоиреосв. г. митрополита и његовој одлучноети. а тако исто и још двојице преосвештених епископа, благодарно је данас свештенство краљевине Србије, да тај пројекат није ни изнесен пред Скупштину. По иостојећем закону у Краљевини законске предлоге, који се тичу цркве и црквених власти и одношаја не може државна влада ни изнети иред Народну Скупштину ако на то не пристане и Архијерејски Сабор. Овај није пристао да се пред Скупштину спорни нројекат законски изнесе, дотле, док се о њему не преслуша мњење целокупнога отачаственога свештенства. И пројекат није био изнесен. У резолуцији, коју горе доносимо, изражено је мњење сзештенства тамошњега и нема сумње, да ће се чл. 120 из пројекта елиминирати, што је и сасвим право, а уверени смо, да тај чланак и није смишљен био — бар не од данашње државне владе — у интересу дркве. Архијерејски Сабор ослањајући се на глас и захтев целокупнога све-