Српски сион

Б р . 35

„СРПСКИ

СИОН."

штенства свога, лако ће сада његовој оправданој жељи задововољити. Снага, какву нредставља и каквом важи глас целога свештенства, неби била на одмет ни мама овде. И данас смо уверени, да ћемо је п мп, кад тад, жељно тражити и ако смо је пре н^колико година олако одбили, тако рећи са прага свога, где нам се сама нудила. Ур.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. (Његсва Светоот) преузвшиеии господин патријарх Георгије отиуговао је јуче лађом у Дал., одакде ће се вратити у среду. (Призиваае св. Духа). У прошлу недељу богослужено је призивање св. Духа у саборној дркви Карловачкој, поводом почетка нове школске годпне. Богослужење је свршио св. патријарх Георгије уз многобројну асистенппју. После свргаенога богослужења, благопзволела је Његова Светост у дворској дворани иримити псклонетво наставнпка богословског училишта, гимназије и српских основних школа, који су, на челу са својим старешинама, предстали Његовој Светостп, као врховноме патрону тпх просветних завода, п умолили од Његове Светости благослова за иредстојећи им рад у отпочетој школској годинп. Примпвшп и благословивгап колегпју богословског училишта, Његова Светост је, као шго јављамо у званичноме делу, благоиззолела најмилостивпје одликовати професора Богословпје наше јереја г. Милутина ЈакшиЛа, црвеним појасом. Кзд је Његова Светост то одлпковање благоизводела лзрећн, цела колегија се тој милостп св. иатрпјарха Георгија одазвала одугаевл>енпм „Жпвио", хтијући тиме. зар, даш израза радостн и захвалносги на високој нажњн и мплости, којом Његова Светост благоизволева нратити и награђпвати ревност и рад честитих и вредних нрофесора богословскога нам училишта. Нека је г. Јакшићу срећно заслужено одлпковање! Истога даиа благоизволела је 1Бегова Светост одликовати црвеним појасом и ревнога катихету гпмназијскога јереја г. Пвана МаширевиЛа, коме такође нека је срећно ! (Седнице архидијецезалних епархијских влаоти), за месед август, одржане су прошле недеље, и то Административног Одбора у четвртак, а Конзисторије у негак под иредседнпштвом Његове Светости, иреузвпшенога господпна, патријарха Георгија. (7 црквеној општини у Карловцима) извршена

је изновична организација, те је за председника исте општине изабран умировљени управитељ Карловачке гнмназије, уважени г. Стеван Ла.чиЛ. а за потиредседника вредни грађанин г. Душан Милип. Ова органпзацпја је у прошлој седници Архидпјецезалног Адмпнпстративног Одбора одобрена, те тако постала правомоћном. (Православље у Енглеској.) — Протојереј руске православне цркве у Кардифу, Гаферлије, објављује руским листовпма, да су се у новпје доба иочели јако интересовати за Православље виши нротестански круговн у Еиглеској. У Кардифу постоји прав. црква, и из године у годину задобија Е гглезе све више за, Православље. Рускп св. Синод дао је пре 30 година помоћ овоме одушевљеном ироповеднику, да отпочне рад за Православље, а сад је одобрпо, да се у целој Русији могу купитп добровољни прилози, да би прав. црква у Кардифу могла развпти што живље и што гаире деловање међу Енглезпма, којима Православље иије тако крваво у очима, као што ј,е језуитима. (Католици у Србијл) — Сроија је на берлпнскоме конгресу 1878. године добила нотпуну своју државну незавнсност. Једино нптање, којеје остало отворено, беше положај српских држављана католичке вере. Они су у својим црквено-правнил односима зависпли од поглавара цркве, који нпје српски држављанин, и то од ђаковачкога бискупа г. Штросмајера То је тако дуго трајало, докле наиослетку овај пре годину дана не ноднесе оставку као бискуп католика у Србији, ко.ју му је папа уважио. Римска курија учпнила је тпме крај аномалнји положаја српских држављана католичке вере, и сада ће ови имати своју засебну, од Ђдкова иотпуно незавпсну, бискуппју, којом ћеуправљати Фрањевци. Садашњи католички свештеници у Србији вратиће се у ђаковачку бискуиију, а Фрањевци ће ирилити бригу и старање над католицима у Србпји. Овпх дана дошао је у Београд г. Јован ВујичиЛ , Фрањевац из Босне, којега је рпмска курија ноставила за администратора бискупије. Овај ће поставитп Фрањевце за католичке свештенике у Србији. Тиме је учињен првп корак, да се срнски држављани католичке вере ослободе зависности од Ђакова. Желети је, да Фрањевци стеку не само љубав своје пастве, него и ноштовање свију Срба, а то ће постићи само тако, ако буду поштовалп легитимна ирава српскога, народа у Краљевини, државне установе и нашу свету православну цркву, и буду се клонили сваке пропаганде, а нскључпво радилп само оно, шго нм налаже њихов позив да врше у кругу своје пастве. „Б. Н."