Српски сион

Ск 35

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 563.

вога питања донашања Устава, онда је сазвана конФеренција а рпоп нромашила свој цилт —- у колико је озбиљно и сазвана у ин тересу састанка саборског и продужења саборских седница. Није требало ни сазивати ју, осим ако се хтео нотомству један доказ више пружити: да су му оци волели конФерисати. Ако пак и та господа желе од те конФеренције огварна успеха, онда је пре све1а нужно, да досадање своје становиште измене према постојећим чињеницама, ко^е се изменити не могу; а то 1.е рећи, да се изјаве вољнима: ире свију послова саборских узети у претрес и расправити „коначно установљење народно-црквеног устројства". Не мисле ли и не желе ли оии то учинити, онда у сазваиу конФеренцију није требало позвати све иослапике, него само наргизане; јер у таквој конФеренцији и пема места онима, који хоће рада. Но у саборске већине постоји можда мишљење, а ваљда и увсрење, да се из сазване конФеренције треба обратити Круни са нрепонизном представком, односно молбом, да најмилостивије дозволи наставак седница одгођенога сабора. Ако саборска већина осгане нри своме интрансигентном становишту негације, могу ли ту нредставку нотписати и они носланици, који не затварају очи пред чињеницама из доба заседања Петровданскога сабора, него изводе конзеквенције из логике тих чињеница? Не могу. Чиме саборска већина мисли ту своју представку мотивисати и ноткрепити? Зар само нотребом решавања текућих саборских послова? Ту потребу нико не спори, него ју сви Фактори и сви ми, ако не више од саборске већине, бар једнаком мером, признајемо и жалимо, да се ти послори нису — неки већ давно — посвршавали. Али таква једнострана мотивација жељене представке није довољна, да јој уснеха донесе. Она је сасвим недовољна, с обзиром на потребу организацијоних наших нослова и с обзиром на постављени већ нревишњи налог, да се ови послови имају нре свега извршити. Шта више, таква мотивација представке, без икаквих обзира на ове две чињенице, онемогућила

би и саму наду, да та представка донре до превишњега места. 0 томе ми ни најмање не сумњамо. Саборска већина ће можда бити другога мишљења; али онда ћемо ми бити у праву, да у њезином поступку не видимо љубав к ствари, не искрену жељу за саборским радом и не истиниту тежњу за срршавањем текућих саборских послова, него једино смерове страначких цил.ева и тобоже скидање са себе одговорности за неуспех одгођенога и за песазив новога сабора. Јер ко жели тај сазив и ко истинито хоће да користи и послужи ствари наше цркве, школе и њезине автономије, тај мора рачунати и са постојећим чињеницама и ирема њима акцију изводити Саборска већина досада није с њима рачунала, нити их довољно уважавала. Ми не ћемо набрајати све те чињенице; прећутаћемо за сада чињенице, којих је носилац Јерархија, а које би саборска већина требала не мање уважавати. Побројаћемо оне, које дођоше од државне власти. 1. На Пештанској конФеренцији одржаној 14. марта 1896. г. код кр. министра председника г. барона БанФија, изјавио је исти, да је конФеренцију сазвао „тога ради, да, чује мишљење о томе: да ли би било изгледа, да би српски црквени конгрес, кад би се сазвао, могао с успехом делати, а нарочито, да ли би се на том конгресу могла установити једна једноставна уредба за целу автономију, те да се тиме једном организација те автономије доврши и послови њени у рецован и правилан ток доведу." 2. Превишња одлука од 20. маја 1897. г., којом се дозвољава да се сабор сазове, изрично „ставља у дужност сабору, да узме у расправу у првом реду предлоге, који се односе на коначно установљење српског православног народно-црквеногустројства." 3. Кр Повереник, у седници саборској од 5 (17) јула 1897, у говору своме саопштава: „да је превишња и јасно изречена жеља Његова Величанства — ата је жеља по нас верне и покорне поданике Му заповест — да се пре свега и запоставл,ајући сваки други предмет, опетујем, пре свега и заносгављајући сваки други пред-