Српски сион

Стр 564.

„сгпски сион-.

бр . 85.

мет . састави једноставна српско народноцрквена организација " 4. Кр. Новереник, у саборској седници од 14 (26) јула 1897 , проглашује закључак саб0 ])ски о дневноме реду „неважним и неваљанимуз мотивацију, да се тај закључак, (који не ставља Устав на прво месго саоорске расправе,) противи наредби Његова Величанства и да се сабор тим закључком својим не само п})Отивио да врши зак шску своју дужност, пего и очито одрекао нослушност ирема краљевској преви1пњој заповести." 5. Нетровданскн сабор, у седннцн од 25. јула 1497, одгођен је с разлога, јер сабор „унаточ најмилостивијем упутству, садржаном у превишњој одлуци од 20 маја 1897, није узео у првом реду у расправу нредлоге којп се односе на коннчло уста новљење српског нравославног народно црквепога устава." 6. Кр. у1арски миннстар иредседник, и у копФерепцији после одгоде сабора, држа ној у Пешти 25 августа (5 сент.) 1897, рекао је. баш господи из саборске већине, ово: „Моја је дужност била, да господн изјавим, да се ио кр. решкринту ире свега нредлог о јединственом уставу има у нретрес узети и довршити пре свију дру гих предмета." 7. Истн министар-председник рекао је то исто н посланицима саборске мањине. у конФеренцији од 27 августа, овим ре чима: „Доиуштам до душе, да сабор има да посвршава разне послове, који се скоро ни не могу одложити, али инак не могу одустати од грађења јединствепог статута, који и сама Круна захтева." 8. Исти министар председник, у конФерепцији својој са Његовом Светости гттријархом сриским и високопреосвештеним епископил.а, кад је била реч о сазиву конФеренције код Његове Светостп, рекао је ово : „ Наравно, да би та конФеренција мо рала нматп пред очима као најглавнију задаћу саветовања стварање једноставног статута. Тога се влада мора одлучно држати у емислу кр. рескринта." То су, ето, те чињенице. на које се ми позивамо и на којима темељимо своје мишљење о сазваној конФеренцији и њезином задатку.

Ко поштује и разуме логику, тај мора нризнати, да је логика свију овпх чињеница то, да наш сабор мора узети, пре свега, у претрес и донети Устав, ако искрено жели саборског рада. Према томе, дакле, сазвана копФеренци ^а имаће да одговорп на питање: Хоће ли се или неће саборска већина покорити логици тих чпњеница? Ако хоће, опда је омогућииа сазпв одго ђенога сабора и наставак саборских седница, а ио томе и свршавање осталпх саборских послова. Ако неће, онда би сваки њезии корак, тобоже у ту сврху чињен, не само а рпоп био безуспешап, него би окарактерисан био с једне страпе пеискрепошћу нрема ствари и народу. а с друге стране иетактичношћу — да не кажемо прави израз. Дакле, сазвана конФерепцита ]е пред алтернативом. ТегИит поп <Мш\ И нрема томе: хоће ли, нли неће ли бпти сабора, хоће лп се посвршаватп саборски послови нли неће, то завпси данас од народних носланика саборске већпнс Да се дође до сабора није у свезн са пнтањем какав ћемо Устав, пего хоћемо ли Устав. Ово друго нитање решава судбу сабора, а судбу нрвог нитања решаваће сабор. Ако не дође до сабора одговорност је на саборској већпни, као што је на њој одговорносг и што је сабор ирошле године одгођен. Нраво сабора гледе одређивања дневнога реда, као што смо у своје време доказали, не мора нретрпити повреде изла жењем на сусрет превишњој жељи. Ез1 т,о(Зи8 ш гећиз, да се и та колпзнја обиђе, те и иревишња жеља задовољи и пј ч а во сабора сачува. Ако саборска већина и без задовољења „јаспо изречене жеље Његова Вели чанства", а кра} свију горе нобројаних чињеница, без бојазни од свога тоталнога компромитовања, закључи иодастрети Круни представку и молбу за нродужење седница одгођенога сабора, биће можда иуб лике, која ће јој се неувиђавносги и нетакту и дивити. Називаће можда њезип поступак и родољубивим „круппнм делом и великим успехом", али ми јој, у интересу општем, не би могли саветовати, да за