Српски сион

Бр. 3?

„0Р11СКИ сион. &

СТР. 601.

преведено је па корејскп п гољдеки језик: еванђеље, избрани псалми, литургија и свештена нсторија. (Нови Римнички епископ.) Сгара и знамеиита рпмнпчка епархија у Малој Влашкој, једна од најпространијих п најпасељенијих у Румунији, добпла је после смрти преосв. Генадија, плодног писца п одличног админпстратора — 12. (24.) марта о. г. новог еиископа Атанасија II. Нови епископ римнички преосв. Атанасије II. у световњашгву Александар Васиљезич Миронеску сип је свештеннчки, а родио се 12. (24.) авгусга 1856 год. Почетно образовање добпо је у месту Васлује, средње — у Јаши, у „сокољекој" осиоразредној семинарији, а више у Черповпцп, у Вуковнни, на богословском факултету универзитета, где је у јуну 1886 год. иостигао сгенен „доктора" богословије. Ерајем исте године назначен је за професора наравственог богословља у богословском факултету букурештс-ког упиверзитета, коју је дужност обав.т>ао све до свога постављања на римничку епархијску катедру. Од 14. (26.) марта 1894 год. до свога избора преосв. Атапасије био је администратор римнпчке епархије, станујући ипак у Вукурешту, а у Римнику само лети, кад беше слободан од својих универзитетских дужностн. Од јуна, па до октобра 1889 год. преосв. Атанаспје је путовао по Србијн, Вугарској и Грчкој с научном цељи, а од марта, на до новембра 1891 год. с истом цељу путовао је но Палестпнп. Сирпјп п Егппту, о чему је наштамиао два огромиа тома. Осим та 2 тома, пре св. Атанаспје штампао је још а) „Богословскп факултет" 1 том; б.) „Лекпије по наравствевом богословљу" 2 тома; в.) 0 новом црквеном закону од 29 маја 1893 год 1 том; г.) „Сборник разнпх богословских чланака" понајвише прештампапих из духовног лпста „Амвон" („Апштп1"). који је сад већ ирестао излазити, а он га је издавао од 1890—1893 год Преосв. Атанасије Миронеску сад је у најбољим годпнама —- у 42 год. живота, врло крепак здрављем лпчан. врло енергичан, одлпчан адкиннстратор и проповедник, те обећава- да ће дуго времена бити достојаи епис-коп у римничкој епархијп, и пределима, где је од старина постојала северинска митрополија у граду Северину, на Дунаву, прекопута с-рнског места Кладова, ето, а зашто се рпмнички епискон назпва и п северинским" (Аудијенција Мицкијеви&ева код Папе Пија IX.) Познато је да је Пољска једна од најмилијих кћери Ватикана и папа свагда је симпатисао Пољацпма. Алп зато то не значп, да би се папе свагда пријатељски односиле пољским политичким идејама, које

шта више заступаху и знаменити пољски кљижев; пици као н. пр. Мицкијевић, чпју стогодишњу прославу (рођ. 14. јуна 1798.) Пољаци хтедоше да ! претворе у иолитичку демонстрацију. Баш приликом ! те прославе, која је недавно била, биће од интереса, да рекнемо коју, о аудијенцијп Мицкпјевићевој код пане Ппја IX. Пољске језуите („змартвпхвстанци") хтедоше, пошто но то, израдпти у тог иапе, да примп Мпцкијевића у аудпјенцију. Алп, овај дуго није хтео на то пристати, бојећи се да не бп тиме како год изазвао политпчке нешире (у бурна времена 1848 г.) Најпосле змартвпхвстанцн измолише у иаие, да ирвми Мицкијевића. Дошавгаи к иапн. Мпцкпјевпћ заподеие политпчки разговор, у ком се трудпо да докаже, како бп напа требао да се користи тада расиламтелим ратом између Аустрпје и Талпјанске. те нотпомогне усганку Пољсве. Пнје IX., тихо му примети, да се папи непрпличи мешатп се у војничка дела, јер даје он иамесник Онога, Којп је објавио у свегу мпр, а не рат. Тада Мицкпјевић, ни на шта се не обзпрућн, још гласније поче говорптп, како је добро папама седити у Ватикану, а није пм ништа стало до несрећне Пољске, која гнне под игом тнранским Увређеп паиа тпме, прпметн му: „Спне мој, заборављаш се. не сећаш се, с кпм говориш!" Али раздражени пољскп песпик као да није чуо те примедбе настави с-вој ватрени говор. Тада му напа срдито рече: „Напоље!" (^УусћоЛе!) и зазвони. Мицкпјевић се окрете п нечекавши да га изведу, гордо подигпувшп главу изађе пз иапског двора. Змартвпхвстанци беху збуњени тако непрпјатним исходом ове аудијенцпје, коју они беху измолплп, и молпше понизно папу да пм опрости ради непријатности, које је због њпх том приликом претрпео. Пнје IX. ипак не беше се разљутио, већ им је само просто приметио: уев1го рое!а е ип гпаИо (вага песник је права будала!") „Ц- В. а Гр.

Изјава.') Пма ли данас где год кога, који може рећи да у свом веку никад неправду доживео нпје?! .Та бих заиста волео једнога тако блаженога човека знати, алп ја сам уверен да је овај свет од парева до просијака и од светитеља до обичнпх људи с-вакоме, коме више коме мање неправде учинио, та данас тај „дорби" свет самоме Богу највише неправде чини! *) И ако уредништво овога листа прелази с ирезиром све што се у „Застави" од њезине најновије метармофозе почиње гомилати, те и ако сматра иснод части и нротив свију моралних назора имати и<ј#11^р^дп?Л*Ц1Н>ом „Заставом", изнимно даје места он^дајзди. ^&ђЛеваке евоје одговорности. /0?'/ Ур.