Српски сион

О тр . 600.

„СРПСКИ СИОН."

су неколпцпна ученпка оставнли ове годнне нашу гниназију; да, и то све учениди из виших разреда. Но за тниа гимназија не жали, а и они знају добро зашто су је оставили, јер то су били све ноторне неразумне пришипетље и дрекавцп штетних и настранпх идеја, којпма се незрели умовв заносе, да онда њима још и млађе и незрелпје куже. За такве нитомце ова гпкпазпја нема места, а и недао Бог, да икада она буде легло таковпх нараштаја, који игноришу народност н веру, не прпзнају ауторитете п т. д. Ова је гимназија била п остаће расаднпк наших наслеђених народних п верскпх идеала, те ће се к од селе трудпти, да из ње излазе само ваљани Срби, верни синови православне цркве и поштенп држављани. Но овај поступак, са том „слободоумном п напредном" децом, бпо је чисто унутарња ствар завода, која и не спада пред јавност, те не вреди о њој расправљати. Само је жалостан коментар данашњнх прилика, а особпто новпнарског морала, овакав поступак од споменутих новипа. Зар се тако врши родољубпва мисија? Зар се тако препоручује једина српска гимназија у Троједници српскпм родитељима, кад се за њу лажно изнесе да ствара нодлаце? 0 ктрога, о тогез! И нехогице мп се нешто намеће овом приликом питање: Има ли у оиће што год од вредности у нашем драгом Српетву, што наше „родољубиве новине" нису блатом умазале? Да мп је знатп само за што? Ал' да... Дух времена сад је таки"... (Кон#еренција). У 105. броју Србобрановом читамо ову изјаву г. барона Јована Живковића: „Н. н. члановима српског народно-црквеног сабора. Обзпром на наступиле изванредне околности принуђен се налазим на 22 ги о. м. уречену конференцију овим одгодити до пролећа идуће године, на неизвјесно време. По најновијим вестима из Беча, укавује се ово одгођење као потребно п сасвпм оправдано; .јер ко год досгојно уважи данашње душевно расположење на највпшем месту, увидиће, да би евентуалнп закључци конференцћје у погледу састанка нашега сабора у данашње време слабо могли пмати изгледа на уснех; ваља нам се дакле етрпити бар до пролећа, а онда ће бити и сходнијега времена за нашу конференцпју." Иротив овога одгађања посланичке конференције изјавише се досад органн радикчлие н самосталне странке (у Троједници). Некп желе што пре да се конференцпја сазове, неки пристају и на конац октобра или ночетак новембра о. г.; некп би иак били задовољнн,...да се састане макар „одбор двадесеторИш^,^којп-"€и-.израдио и поднео Круни гравампн&лиу^ј^адвку:;' неки су цак за „опћп на'Шћ- ■

роднп збор" п т. д. Шта ће од свега тога бптп видићемо. Камо среће да може бнти добра. Али на каквом је путу већина саборских посланика, н како се од жељеие конференцпје стао сплом градити и неки „баук", те с њине, не знамо коме — онако по детињскп — „претити", то ће од брашна, које се тако самеље, тешко битп — народу колача, јер са „пркос"конференцијама се никаква услуга атвари неда учинити, нити ствари што привредити. И зато је сасвим свеједно: кад ће и хоће ли у опће бити конференције, одбора или збора. (Руски свештеник при дочеку англиканског епископа у Баден-Бадену.) Прпликом доласка англиканског епископа дра Виљкинсона у Баден-Баден, месни англикански свепггеник Уајт (као што јавља „Спб. Дух. В^стникт.) писмено је позвао тамошњег руског православног свештенпка, да дође у потпуном одјејанију, да учествује у религиозној церемонији (конфирмацпји), додајући: „Наш еинскоп, када је био у Руспји. учествовао је при релпгиоз. рускпм свечапостима у свом црквеном оделу." — Дотични нротојереј А. К. Смирнопуло одговорно му је на то овако: „Црква наша сваког дана се молн Господу: „о соединеши вс^хђ ", а од тих „ вс Љ хђ " аигликанн су ностали у последње време врло блиски срцу нашем, зашто имају да благодаре својим тежњама к Православљу. Инак, с-вештенство православне руске цркве, не може још учествовати у англиканским богоелужењима, премда може таковпм присуствоватп. Ја се радосно одазивам вашем позиву, да присуствујем (е№е ргевеп!;, а не а88181;ег) конфнрмацпји, али у ваш храм нећу доћп у свом црквеном оделу, већ свештеничком, које, у осталом. носим и у својој црквп, када ко други служи. а не ја. — На први пак позив, да поздравим епискоиа англиканског дра Виљкинсона у „СопуегеаИопв Наиве" изражавам иотпуну готовост." Нрилпком те посете др Виљкинсон је врло љубазно разговарао са руским свештеником. (Подизаве правосл. цркве у Порт-Артуру.) Руски офицпри тпхо-океанске ескадре наумише подићи личним трудом и жртвама својим и својих војника правосл. цркву у Порт-Артуру, на крајној источној граници Русије. Када је за ту намеру дознала царица руска Александра Теодоровна, писмено је изјавпла: „Примам то добро дело под своју заштиту. Жртвоваћу из својпх сума три хиљаде рубаља и желим да лично учествујем око тога." (ј Архиепископ Мартиниан.) Архиепископ таврически и симферопољски (у јужној Русији) Мартинпјан, умро је. Његовом пнпцијативом н трудом