Српски сион

Б р . 37

„СРПСКИ СИОН

С тр . 599.

зика, иа га нико тамо не разумје; патимо као сирочад, а колико хиљада Форинти илаћамо већ у царски ерар' Молбенице наше налазе се у иатријарашкој архиви Карловачкој, — молимо да нас заступе на конгресу. Напокон буде тај калуђер пуштен иа елободу — после 4 1 /;, мјессца затвора и дође са пасошом, на латинском језику, опет у Кечкемет. По нопису у то доба било је у Кечкемету Грка: 21 домаћин, 5 „бећара", помоћника 51. Гавра Бољарић протопрезвитер.

ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К. Е, (На погребу царице и краљице Јелисавете,) уз Његову Оветост, иреузвишенога господина, иатријарха Георгија, присуствовала су и високопреосвећена господа епископи: Пакрачки, Томишварски, Вршачки и Будимски, И Горњо-Карловачки, впреосв. г. епископ Махаило ГрујиИ, брзојавно је одговорио на нозпв Његове Светости, да ће поћи на погреб непрежаљене високе покојниде, но, сигурно задржан и спречен неотклонивом ирепреком, није могао доћи. Погреб узвишене Владарке обављен је у капуцинској Бечкој цркви. Ради маленога и по програму распоређенога простора у тој маленој цркви, добише у њој места осим чланова владалачке породице, страних владалаца и изасланика владалачких, само министри и највиши државни достојанственици, међу овима и прави тајни саветници. Његова Оветост, преузвишени господин патријарх Георгије имао је своје место међу овима. (Парастос). У помен благоупокојене наше царице и краљице Јвлисавеше служиће се данас, у недељу, иарастос у саборној цркви Карловачкој. Началствоваће св. Патријарх Георгије, говориће протојереј Јован Јеремић. (V Бечкој српској православној цркви) служне је парастос у пожсн блаженоупоко.јене царице и краљице Јелисавете у недељу, 6. (18 ) о. м. у присутности Његове Светости преузвишенога господина патрпјарха Георгија , впсокопреосвећене господе епископа Мирона, Никанора и Гаврила, срнског краљевског носланпка на Бечком двору и многобројних Срба Бечлија. (Седница Патроната Монашке Школе.) Патронат Монашке Школе у манастиру Хопову^ држао је своју Седницу 10. (22.) о. м., под председништвом

Његове Светости, преузвишенога господпна патријарха Георгија. Његова Светост вратила се пз Хопова у петак. (| Митрополит Николајеви!) Блаженоупокојени митрополпт сарајевски Ђорђе Николајевић завештао је за грађење српске православне цркве у Блажују ноколико хиљада форината са жељом, да се после своје смрти сарани у истој црквп. Кад се ова црква лане градпла, начињена је у њој, на десној страни, уједно и гробница за блаженоупокојенога митрополита. Тело његово пскопаћз се из прнвременога гроба у Кошевском гробљу у недељу 20. о. м., па ће се у свечаном спроводу засебним возом однети у Блажуј и тамо после опела спустптп у гробницу. (Цариградска српска гимназија.) Наши млади књижевници др. Станоје Станојевпћ и др. Јоваи Радонић ностављени су за професоре у срнској гимназији у Царпграду. (Избор проте). За протопрезвитера Будимског изабран је парох Бајскп јереј Велимир Недељковић. (Дух времена сад је таки ...) Са надлежне стране примилп смо и саопштавамо овај оправдашг одговор на неоснованп нападај, којп је у последње време учињен па нашу Карловачку гимназију п њезнне наставнике: „Имамо да региструјемо и опет један појав, који верно карактерише паше данашње прплпке. Три органа трпјух странака наших сложилн се (!) да без разлога и нужде нападну п компромитовању изложе пред српским читалачкпм светом најстарпје српско просвегилиште, карловачку гимназију и њену колегију. Без претходна разабпрања и информисања доносе сва трп уредништва једнодушно јадан фамонан доппс. потекао из једне исте кухиње, у коме се неко незадовољно „тиче" баца блатом на гимназију и професоре, јер да „они растерују (!) својим понашањем ученике са ове гимназије, те се овп морају да спасавају на стране заводе. Због тога — вели се бегаху ученици са ове гимназије, да се не уче ропском духу (!) и иодлости (!)" — Овака тешка оптужба с једне стране, а с друге стране, опет глас и углед карловачке гимназије захтевали су, да се о ствари промисли, да се испита: је лп тако, па онда, са осведочењем да је све то исгина, изнесе пред свет. Аја! Ко бп пропустие тако згодну прплику, да својој, шкандала жељној, публици не пружи лен присмок. Шта су тринаест професора, шта је стари углед гимназије и њезина сврха, кад се онакав дописник јавља! — А ствар је у овоме. Пре свега нпје истина да број ученнка оиада, јер Је и ове годпне норасао, а друго, од броја ученика тек неће ваљ'да зависити ваљаност гимназије. Истина је, да