Српски сион

С тр . 598.

„СРПСКИ СИОН."

бр . 37

пита, не пуштамо тога „попу"". Потписан гро® Естерхани Јегарски бискуп. На то поднесе 28. ®ебр. Јов. Хушвет Јегарски Грк од Кечкемећана прислата документа истом бискуну: синђелију Доротеја од митрополита Ненадовића за пароха Кечкеметског, интимат конзилије и свједоџбу од Кечкеметске вароши. — Кечкеметска општипа издаје 18. марта изјаву, да њен тутор Дим. Георгију Сдрохлија иде у Јегру у име свију, да изради слободу на неиравди затвореног им калуђера Доротеја, а затим да оде и у Беч царици те моли да се разријеше од туторисања римокатоличке цркве и интрига и гонења. Исти тутор путује о општинском трошку. — Поднесу и Јегарски Грци солидарну молбеницу бискупу, да се смилује на недужног роба, који већ двије недјеље болан лежи у тавници, и ништа не може да окуси од недјеље дана, отиче, мал'те не падне у водену болест, сам си не може помоћи, а нико га не разумје, јер само грчки говори, да би коме објаснио од чега иати, те се грдно злопати: моле Христово-апостолског прејемника, да се смилује на патника пона, те да га бар на вријеме, уз њихову гаранцију, иа слободу пусти. —- Тај тумач хришћанскога милосрђа одговара на индорзати својој од 10. маја: нека донесу молатељи свједоџбу од ког љечника ил барбира, по којој би се изискивало у слободи лијечење његово" (тако збори племенити гроФ-бискун!) На то пошље онштина Кечкеметска изасланика свог са молбеницом на властелинског „пленипо тенцијара", у којој разложпв чемерно стање свога „духовног утјешитеља и учитеља", који је у њих до јануара служио, но Фратрима озлојеђиван мораде се уклонити, ту у иуту свом у Арад, доиаде тавнице и у Јегри с њим нечовечно поступају, пглљасмо — веле — депутацију да исходи у бискупа ослобођење, али не само да не усијесмо, већ примјетисмо, да му и иснраве одузеше и стаманити их намјеравају, — моле за носредовање или за савјет, неби ли добро било, да иде тај изасланик у Беч пред царицу, они ће све учинити. — Уједно и на жунанију отправе молбеницу, да и она носредује ради ослобођења већ седмо-мјесечног сужња, да не би принуђени били круни досађивати. — И збиља послаше царици жалбу око почетка јуна, на нечовјечно поступање Јегарског арцибискуиа са интерииратим калуђером, и на вексацију Кечкеметских Фратара, на суирот царских нривилегија скучише их под Алтонова нравила, као нечувена

у евијету, и што круна нигда потврдила није' — моле, да им се свештеник као невин нусти и њима поврати да им служи. Општински депутат Јов, Киријаки одговара им из Н. Сада 17. јуна, на добивено иисмо од 13. маја, да је био код бачког Еладике и код Хадика кр. комесара еакупљеног конгреса у Карловци за избор митрополита, те да је с успјехом интервенисао за ослобођење .Доротејево и да је комесар писао у Беч царици. — У том стигне и од бачког владике М. Путника општини писмо од 16 јуна с прилогом Хадиковог иисма од 6. јуна, а нримљеног 30. маја (11. јун.) уз комитиву на латин. језику, односећи се на „капелана" Доротеја, знања и равнања ради. Тај отние у главном ово садржи: комесар извештава бачког владику М. Путиика, да је царица рескриптом од 7. маја на њега унрављеним, упутила га, да извјести владику, да је истина наложено хевешкој жупанији, да притвореног калуђера Доротеја који је пок. митрополитом дезигнован, да у Кечкемету кроз три мјесеца иреко године служи, но он се сунрот прописа понашао у Солноку, на шта није овлашћен био (!), из затвора нусти; но да се строго ономене, да у будуће нази на себе. А да би се за будуће таке незгоде отклониле, нека еп. Путник. као привремени администратор будимске дијецезе, одређује најближт кога попа Кечкеметској каиели и да бдије (строги налог), да се таки попови преко иропиеаног времена више не задржавају у Кечкемету и на недозвољеним мјестима да не Фунгирају, за које ће свагдањи будимски дијецезан строго одговарати. Кечкемећани издају 23. јула пуномоћ Давиду Рацковићу предс}еднику суда у Н. Саду и Јов. Киријаку, да обојица заступе Кечкеметску општину и на конгресу и пред св. Синодом и молбенице им са жалбама подастру, у одбрану вјере; а ради боље инФормације у томе, разлажу им још и ово, у писму од 24. јуна: 10 лица умрло је овдје без носледње утјехе и ногреба; многа дјеца некрштена умиру, тако једна жена на ком часу порођаја журила се на коли у Пешту ради порођаја и крштења, узпут је на нуетари родила и дијете умре некрштено, те као животиња каква сарањено; јер не даду нам нопа; данас добисмо из Јегре писмо од нашег затвореног свештеника, гдје се исти без икакве неге или лијечења пати, нити кога од наших к њему пуштају, да му номогну, а он не зна другога је-