Српски сион

С тр. 632.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р. н9

шици, да се прпликом званичног дописивава са тажошњпм парохијскпм звањем, придржава прописне форме и начпна, како не би впше давало повода прптужбама протпв себе. — Поводом конкретног случаја умољена је иста кр. жунанијска област, да подручна опћинска поглаварства опомене на тачно вршење постојећпх наредаба гледе забране уредовања са страикама за време богослужења у недељне и празничне дане. — Узета су на знање изјаснења Да.вских свештенпка на тужбу Ј. М. и др. из Даља, а тужба ова као неоснована одбијена је. — К пзбору на упражњено парохијско место у Марадику прииуштени С У јереји: Никола Поповић, Јован Латинкић, Евгеније Дамјаиов и Јован Чичулић. — На молбу црквене општине у Негославди расписаће се стечај на тамо упражњено парохпјско место чим се донесе коначна одлука у предмету оцеилења тамошњег фплијала Оролића од Негославаца. — Расписанп су стечајеви на новоустројено парохијско место у Рајеву Селу н на упражњено парохијско место у Вогњу. За лпчнога помоћника пароху у Новим Карловцима јереју Максиму Живковићу постављен је јереј Стеван Кумановић досадањи администратор парохије Ердутске, дочпм је администрација ове парохије поверена Даљскпм свештеннцпма. — За адмииистратора парохпје у Мпклушевцима пменован је јереј Стеван Дејановић досадањи личнп помоћник у Добановцима. (Избор пароха). Јављају нам из Старе Кањиже: „Дана 20. септембра обављен је овде избор пароха; а изабран је, уз велико одушевљење, г. јереј Велимир ГрегоровиЛ, лпчнп помоћник у Госпођинцп, са 29. гласова. Протукандидат г. јереј Драгутин Чолаковнћ, адмпнпстатор тамоиње парохије, добио је 7 гласова. Избор је текао у најлепшем реду,штоје честитим Кањижанима на част!" При избору пароха у Марадику добио је јереј Јован Чичулић 20, а јереј Јован Латинкић 7 гласова од ирисутних 27 чланова. (Римокатоличка црква у Србији.) Јавилп смо, да је фрањевац Вујпчпћ дошао у Београд као адмпнпстратор римокатоличке цркве у Србпји. „Београдске Новине" јављају сада о томе ово: „Нашпм је читаоцима познато, да је папин нунције у Бечу, место бискупа Штросмајера одредио босанскога фрањевца г. Вујичића за администратора римске цркве у Србији. Одмах но саопштењу тога чина српској влади, преко нашега посланика у Бечу, папин нунције послао је г. Вујичића у Београд, који се представио г. министру председнику. Г. Вујичић је том ириликом извештен од минпстра-председнпка, да за таку важну ствар пе

може бити довољно само усмено саопштење папина нунција, већ је требала сама римска курија да се обратп нашој влади и тражи одобрење, те да извршп ту промену. Тек кад српека влада даде своје одо брење и пристане на ону личност, коју курија жели да носгави, моћи ће та личност вршити своју службу у Србији. Како рпмска курија још до данас није поступила по тражењу српске владе, то је г. Вујичићу забрањено да врши своју дужност у Србији. Српска влада је готова, да то питање регулише на основу устава и земаљских закона редовним путем." (Црквене оп&ине на Истоку, које су подвласне Риму.) Поводож тога, што се питање, о нарочитом непосредком заступнику Ватикана код Високе Порте још н дан данас у дипломатским круговима претреса, неће битп без интереса саопћпти, на које наиме црквене областп Истока, може се простирати заштита папскога нунпија. Таковпх области има много. Пре свега, ту су римо-католпци, на челу којих стојп иатрпјарх, са резиденцпјом у Антиохији, и епископи у Цариграду, Јерусалиму, Алеппо, Багдаду, Дураццо, Присренду, Скутару, Смирни и Наксосу. Под римском влашћу налази се даље, црква Маронитска секта, коју је основао, у VI. веку, монах Марона. Она признаје папски прпмат, алп чува много својих помесних обреда и обичаја. Оспм папе, она признаје својом главом, свога засебног — маронитскога патрпјарха, који такођер лшви у Антиохији. Главнп центар Маронита је гора Ливанска, где се налазе многи маронитски манастири. Опћина та има епископске катедре у Алеппо, Бејруту, Кипру, Дамаску и Трнполпсу. Затим у завпсности од Рима налази се јаковитска опћпна, основана Јаковом Барадејем такођер у VI. веку. Обредност ове секте слична је римо-католичкој, премда п допушта знатне измене у свршавању тајана. Секта ова има патријарха и неколико епископа у Сирији. Даље — арменско-унијатска црква, којој је после жестоке султан-борбе 1831 год., дао једнака права, као и другим самосталним црквама. Јерархнја њена саетоји из патријарха у Царнграду и из еппскопа у Ангори, Еруси, Диарбекпру, Ерзеруму, Кесарији, Харпуту, Мараму, Спраси, Вањп и Битлису. Бугарско-уннјатска црква пма епископа у Солуну, Манастпру п Једренпма. Грчко унијатска црква, која сама не има парочитог патријарха. С том цељу, да би успех пропаганде појачао, основао је Лав XIII. год. 1895 виши учевни завод, за грчко-унијатску цркву у Цариграду, у ком се предаје на грчком језику, а свештенство се дисцишшнује по грчким обредима и обичајима. Напослетку потребно је споменути још — халдејско-уни-