Српски сион

Б р . 39.

„СРПСКИ СИОН

С тр . 633.

јатску цркву са патријархом у Вавилону и ешгскопима у Амасли, Диарбекиру, Децирш Керкуку и Мардињу. 11:1 овога се види, како су опћине, које потпадају Риму, разбацане по целом истоку, те су врло згодне за папсгво тачке, одакле се шири пропаганда његова на цео исток. Преч. Свештенству Горњо-Карловачке Дијецезе. Стављамо до знања, да се у нашој наклади могу добити тисканице за „Исповједне биљешке" прописане тамо од вславне Епархијске Управе. Тисканице су врло укусно израђене, на један табак стаје 120 имена, са кверлинијама, а цена им је по табаку 3 новчића. Српека Манаетирска Штампарија.

Нове књиге. Шематизам иравославне сршкв еиархије Пакрачке за годину 1898. Издала управа еиархије Иакрачке. (Наставак.) Географско статистички иреглед еиархије Пакрачке: 1. Границе. Еаархија иакрачка обухвата сву жуианију бјеловарско-крижевачку и сву пожешку (осим 8 порезних опћина парохије јасеновачке) даље, западну већу полу жупаније вировитичке, затим 10 села (иарохију БолФан и 3 села парохије вел. поганичке) у источном углу жунаније вараждинске, и коначно градове Загреб и Вараждин у Хрватској и Вел. Канижу у Угарској. На овом иростору размјештени су нравославни Срби у 20 котарева, 9 градова, 100 унравних и 400 порезних опћина, и 645 села. Према сјеверу и занаду епархија је пакрачка отворена са свим иновјерцима и иноплеменицима, а тако смо растављени и на сјеверноисточној страни од браће наше по крви и вјери у епархији будимској. На источној страни дијеле нас у равној Славонији римокатолици од Архидијецезе карловачке, а тако нас дијеле они и јужно од Прекосаваца, само што смо одржали узан путић према Јасеновцу, гдје је тромеђа епархије пакрачке и митрополије дабробосанске. Иновјерци што живе на земљишту, на ком се простире епархија пакрачка, јесу скоро искључиво римокатолици, и нотпадају под надбискупију загребачку, само што под бискупију ђаковачку потиадају жупе котара ђаковачкога и котара бродскога осим жупа: Бебрине, Бучја, Кобаша и Ориовца, и што под бискупију печујску у Угарској потпадају жупе котара д. михољачкога осим жупа: Чађавице и Мославине. Унијатска бискупија у Крижевцима, има на простору епархије пакрачке свега душа у Крижевцима 49, у Загребу 95, а осим тога још којекуда раштрканих 150 душа; жупе јој у Дишнику и В. Писаници стоје празне и без душа.

Црквено-автономни иреглед еиархије иакрачке: Епарх^ја пакрачка подијељена је на 6 протопрезвитерата и то: пакрачки, трштеновачки, воћкнски, ново-градишки, сјеверински и бјеловарски, а сједишта су: Пакрац, Пожега, Воћин, Нова Градишка, НовоселЈани и Бјеловар. НаЈвишим кр. Рескриптом од 10. августа 1868. §. 9. I. установљена су од за онда посталијех протопрезвнтерата само четири и то: пакрачки, воћински, бјеловарски и раићки. Али одмах при извађању редукције тих протопрезвитерата опажена је с једне стране немогућност а с друге нецјелисходност такове подјеле. Особито кад је укинута војена крајина и кад су исправљене границе политичких округа, исказала се очита потреба да се нротонрезвитерати на садашњи број сведу и боље и целисходније заокруже. Епархијска скупштина пакрачка у сједници својој од 15. априла 1892. по приједлогу епарх, Административног Одбора усвојила је подјелу епархије у 6 протопресвитерата и то: пакрачки са 18 нарохнја и сједиштем у Пакрацу, пожешки са 14 парохија и сједиштем у Пожези, воћински са 20 парохија и сједиштем у Воћину, новоградишки са 16 парохија и сједшнтем у Новој Градишци, писанички са 15 парохија и сједиштем у Писаници, бјеловарски са 20 парохија и сједиштем у Бјеловару. Ова је подјела поднесена срн. правосл. цркв. сабору на расправу и усвојење, и имала би да важи истом по смрти садашњих протопрезвитера. У пакрачкој епархији има 103 парохије са 555 фил . мјеста. По разредима дијеле се овако: I. разреда 5, II. разреда 4, III. разреда 10, IV. разреда 22, V. разреда 18, VI. разреда 44. Упражњених нарохија има свега 21, односно 27, ако се приброје нарохије, које се опслужавају као манастирске, а капеланије 4. Цркава у цијелој еиархији има свега 165. Једна саборна, 102 парохијске, 53 Филијалне и 9 капела. Једна је подигнута концем XVI., а четир концем XVII. вијека. Кроз ХУШ. вијек подигнуте су 123 цркве, а у данашњем вијеку 29 цркава. За 8 цркава не зна се вријеме кад су подигнуте Здања су парохијских цркава од камена или цагље, а кровови су од две трећине цркава даском покривени; а Филијалне су цркве већином од дрвета. Врло су лијепо и богато украшене катедрална црква у Пакрацу и нарохијека у Загребу. Многе се цркве за сада обнављају и украшавају, а у Крижевцкма лодиће се у скоро нова црквица. Свештеника свјетовнога и монашкога чина има у пакрачкој епархији свега 112. Међу свјетовним свештенством има по чину 6 протопрезвитера, 82 презвитера и 1 ђакон. Међу свештенством монашким има 3 игумана, 19 јеромонаха и 1 јерођакон. Одликованих свештенвка црвеним иојасом има 15, од којих су тројица монашкога чина. По служби има 6 окр. протопрезвитера, 70 пароха, 11 администратора и 8