Српски сион
(Ј тр 678
„СРПСКИ
СИОН к .
В р . 42.
4. да настојава. да се подижу и поправљају цркве, манастири и капеле, чувајући старине од сваке повреде; 5. да прегледа и одобрава нацрте за нове цркзе и иконостасе, живописе, све важнкје црквене утвари и одежде; 6. да настојава, да све цркве и манастири буду снабдевенени светим миром, црквеним књигама, крстовима и у опште свима утварима, потребним за богослужење а да се држе у реду; 7. да насгојава, да свака црква и манасгир имају нарочити попис ствари, потребних за бпгослужење; 8. да освећује нове цркве и манастире; 9. да чини у својој епархији каноничне походе ио црквеним правилима; 10. да производи протопрезвитере и да рукоиолаже изабране свештенике и упућује их на њихове парохије; 1 1 . да рукополаже сиремна и достојна лица за мпнашки чин и да их упућу.је на дужност по одредбама архијерејскога сабора; 12. д,а одређује застуинике свештенпм лицнма, која су на отсуству, или су одређена да врше какав опште народни и службени иосао, а тако исто п оболелима, да се мора капелан посгавити. Но ова свештена лица могу и сама себи наћи заступнике и о награди шњима погодити и о чему извештавају ради знања и свог еиархијског Архијереја; 13 да решава иитања о степенима сротства и да у границама црквених канона и одлука архијнрејскога сабора, даје заручницима у сротству благослов и разрешење од оглашења у случају доказане потребе; 14. да даје преко 10 дана отсуства свештеним лицима оба реда; 15. да с парохијском свештенством одређује дане, у које ће и која чинодејства вршити у капелама, ако у иарохији осим цркве има и капела. Ово важи и за оне парохије, које имају две цркве; ]6. да бира кад нађе за иотребно, изванредне изасланике од најспособнијих свештеника пз целе епархије, и даје им унутство, како да нрегледају цркве, манастире, капеле, заниснике крштених, венчаних и умрлих, вршење светих тајана и црквених обреда; ред и цркви ; држање црквених утвари у добром реду, иа да му по
свршетку носла иодносе о свему тачан извештај. 17. да подноси архијерејском сабору го^ дишњи извештај о свом архијерејском радг. Члан 185. По својој молби може се Архиепископ-митрополит ставити у мир, ако на то иристане већина епархијске скупштине. Молба за умировљење има се уиравити на скупштину и мора се на њој ирочитати. Количину мировине одређује саб^рски одбор. (Паетави^е се.) Миели о проповедништву. Ко не гори, не запаљује. Св. Григорије Велики. * Лекар кад хоће болесника, којем је све додијало, да приволе да узме лек, сам окуси од лека. Тако мора радити и проиоведник као лекар душа. Св. Амвросије. * Зар је Син Божји проноведао само Својим ученицима и људма који су у 1Бега веровали! Зар не видесмо да Он ироповедаше и Својим непријатељима, који Га само искушаваху и тражаху да га окриве. Ини, зар је Он проповедао само кад је много народа око себе видео и многе слушаоце имао? Зар Га не видиш, да ироповеда једној јединој жени, па још Самарјанци, и уиушта се с њом у питања о молитви ? Бл. Августин. Шта користи проиевед ако није с молитвом спојена? Прво считај молитву, на онда ради. То хоће апостоли. Св. Јован Златоусти.
Приближивање иетини. Посланичка је конференција била и прошла. Забележили смо њезин закључак с тим, да од закључене петиције њезине неће бити успеха. Да смо хтели, имали смо разлога и на.јл>ућом сатиром ту конференцију попратити. Но били смо више расположени, да жалимо над удом срећом нашега народа него да се светимо неувиђавности већине његових избравика и њнховим експериментима на рачун народни. И зато смо ћуталч. Ћутали смо, јер нисмо имали о тој конференцији рећи ништа лено ни утешно, п јер не сматрамо родољубљем ликовати над заблудама и иогрешкама своје бра-