Српски сион

С тр . 674.

„СРПСКИ СИОВ."

Б р . 42

Христове; напиће се он воде те тим више и пре, што зна и знати мора, да ако се не напије — нропаст му је извесна, смрт неизбежна и то пропаст не телесна већ душевна, смрт не времена, већ вечна. — Јест, хоће ли се предомишљати жедан човек, да ли да пије, или да не пије воде из прљава, загађена суда? Не не ће, не може, не сме! А онај човек, који жедан само за то воде пио не би, што је суд прљав и загађен, тај би доказао и посведочио, да њему није стало до жеђи, већ до суда, да он неће да угаси своје жеђи, већ хоће да пије воде из — лепог суда. А кад би наука Христова доиста губила од своје силе и моћи онда, кад излази из уста грешнога човека; кад би свештеник својим грехом доиста могао уништити или одузети што од благодатне силе Христове; онда би то значило, да је човек јачи од Бога, да свештеник може оно уништити и умалити што је Христос дао и утврдио. — Па онда: наука је Христова — злато, а грешност свештеникова је рђа на може ли рђа злато разјести, и уништити ? — Не, не може, јер пословида вели: „рђа се за злато ни не хвата." — Је ли златник (дукат) само онда златник, кад је на чистом тањиру, или баш и онда, кад .је и у блато бачен? Има ли златник (дукат) пуну вредност своју само онда, кад га држимо чистим, умивеним рукама или баш и онда, кад га држимо прљавим загађеним рукама? — Да грешнзсг свештеникову доиста, не смета и сметати не може спасења човечијем показује и сведочи и књига „0 дужносгима парохијских свештеника," која каже: „ . . . грех свештеников не смета, да се благодат Божја ивлије на онога, који достојно нрима тајну". (§ 76.) Јест, онда, када свештеник са часних двери нозовз верне: „Оо страр/их ЕожУимх, в'кро№ и лк>ковТк> пристВпите," тада онај човек, онај Хришћанип, који нристуци „чаши спасења" „са страхом," какав осећамо и осећати морамо онда, када приступамо лицу од нас вишем, а нарочито када приступамо цару; који приступи „чаши снасења са страхом Божјим," т. ј. са мишљу и свешћу, да нрисгуна „царнг царсткВ« мфи^х и господ8 господстк$к>фи;(&; тада онај човек, онај Хришћанин, који приступи „са вером", којом признаје и „исповеда", да је у „чаши снасења доиста само пречисто тело и сама часна крв" Христова, тога „цар/л цар

стк8н>цјн\х и господа господстк$к>фи ;(ж ; тада онај човек, онај Хришћанин, који пристуии „чаши спасења" „са љубављу", којом је онима, који га увредише, увреде опростио. а од оних које је он уведио, онроштај измолио, јер је то жеља и заиовед нашег Сиасетеља, тога ,,ца^/& цдрстк8н5фи \к и Г0СП0Д4 ГОСПОДСТКбКф : томе човеку, таквоме Хришћанину биће „причаст светих тајана Госнодњих", биће примање ,,тела и крви" Христове „на излечење душе и тела," баш и онда, када му „тело и крв" Христову онај свештеник, који је познат као нејвећи грешник, својом руком пружа и даје. — А ономе човеку, оном Хришћанину, који нриетупајући „чаши спасења" не би имао у разуму своме мисли о „страху Божјем", т. ј. свести, да приступа „царго цлрстк8к>фихх и господВ господстк8к>фи)(х и ; који неби имао у души својој „вере", да је у „чаши сиасења само пречисто тело и сама часна крв* Христова; који неби имао у срцу своме „љубави" према брату и ближњем своме: томе човеку, таковоме Хришћанину „причаст светих тајана Госиодњих," примање „тела и крви" Христове неће бити „на излечење душе и тела", већ „ на суд и осуђење" не само онда, када му „тело и крв" Христову пружа и даје свештеник, који у греху огрезнуо није, него баш ни онда, када би га својим телом и својом крвљу залагао — сами Христос тај једини безгрешни „човек", тај истинити Бог. А да је доиста тако, ево томе и необорива доказа: Једном нриступише Христу два слепца са жељом и молбом, да им помогне, да пм очњи вид дарује. Пре него што ће им но жељи учинити, молбу испунити Христос запита слепце: „верујете ли, да могу то учинити? А они му рекоше: да, Господе. Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: по вјери вашој нека вам буде. И отворише им се очи". (Мат. 9., 27, — 30.) Шта видимо дакле? Христос вели, да хоће и може помоћи слепцима, али само тако, ако они имају вере, да Он то учинити може, друкче: ако верују, да је Он Божји син и Бог; немају ли вере те, Он им баш и као Бог — иомоћи — не може. Па и кад је слепце за ,веру запитао, и када су сленци своју веру исказели Христос још и онда своју помоћ спаја са вером њиховом и вели им: „ио вери вашој нека вам буде". И они ирогледаше, јер — вероваше и својим прогледом исказану