Српски сион

Стр. 696

Бр. 43

(Митрополитски Црквени Савет) сазван је у своје редовне седнице за дан 2. (14.) новембар о. г. (ВпреосвеБени г. Лукијан Богдановиб), епископ Буднмски, приспео је у Карловце ирошлога петка брзим возим п бавиће се овде до после епископске конференције. (Школски Савет) држао је седницу своју 19. (31.) октобра о. г. ире и иосле подне, нод председшштвом Његове Светоети, преузвишенога господииа натријарха Георгија Ђраиковипа. Присутни били су: Др. Ника Макснмовић, потпредседник, прота .Тован Борота, Стеван Лазић и Теофило Димић. Реферисао је заменик главног школског референта Никола Ђ. Вукићевић. Др. Михаило Полит извиниоје своје одсуство. Решени су и ови предмети: Земаљска влада у Загребу попскала је од НГколског Савета нодробне извештаје о уређењу и стању препарандија пакрачке и горњо-карловачке, како би им, ако у свему одговарају прописима земаљског школског закона од 1888. године, право јавности признатп могла. — За привременог' заменика епархијског школског референта темишварско-вршачког иостављен је у овој седнпци, на основу стечаја, између седам компетената, Бељко Петровић, народни учитељ у Земуну с тим, да своју нову дужност 1. децембра настунити има, а до тог рока остају у креиости привремена расположења дотичних енархијских школских одбора. — Управе препарандпја п впших девојачкпх школа поднели су своје извештаје о примању ученика и ученица. Из тих извештаја види се, да је у препарандијама сомборским — поред свих тешких ирилика — број ученика, односно ученица знатно порасгао. Уписало се је у Сомбору у сва четири разреда мушкпх 93, а женских 138, и то у млађим разредима много више него у старијима. — Број уписанпх у Пакрацу износи у сва четнри разреда 53, а у Горњем Карловцу 74, од којих је 27 римокатоличке вере. — Стипендије су добили ови: у Сомбору: Радивој Петровић, Милан Каћански, Јован Удицки, Милан Велимировић, Теодор Милитарскн, Милан Калуђерски, Лазар Крестић, Светозар Печујлија, Милош Јеврић и Драгомир Сиромановнћ; у Пакрацу: Димитрије Божић, Јован Васиљевић, Михајло Зец, Душан Катић, Ђуро Момчиловић, Милован Хркаловић, Михајло Вукелић, Иилован Ракић, Милан Андрић, Танасије Ћириновић, Ђорђе Томашевић, Петар Николић, Илија Ласковић, Богомир Чопорда и Стојап Радовановић; у Горњем Карловцу: Јулка Бастајић, Милка Галијашевић, Анђелија Зековић, Љубица Миљушевић, Милка Дејановић, Даница Глнбоњека, Милева Јовановић, Марија Чукур,

Олга Чордашић, Сида Живковић, Јулка Љубобратовић, Софија Каежевић, Софија Томковић, Зорка Јаковљевић и Стана Машић. — Добили су декрете: Гавра Грбић за учитеља у Новом Саду, Катица Сремчевпћ за учптељицу у Новом Саду, Светислав Зундановић за учитеља у Болману и Симеон Путвик за учитеља у Ђали. — Јован Константиновић, катихета на препарандији пакрачкој, проглашен је за сталног, а Јовану Кнежевићу, досадањем супленту на истој преиарандији, поштоје ноложио испит оспособљења, стављена је у течај плата редовног професора. (Кон#еренција у Сарајеву.) Као што .јављају из Сарајева, одржана је у Сарзјеву конференција под председништвом мииистра Калаја у ствари уређења српске православне цркве у Босни Херцеговинн. На конференцији суделовали су сва три архиепископамитрополнта, високоиреосвећена господа: МандиЛ, ПеровиЛ и ЖивковиИ. (Кон#еренција срп. нар. слободоумне странке,) донела је 21. октобра о. г. ову, хвале вредну, одлуку: „Пошто је најновијом променом у управи српске народне радикалне странке порушен моралнп основ, накомеједино може ностојати споразум наше две странке ма у ком правцу; и пошто је српска народна радикална странка из наших усмених изјава још много пре тога знала, да би се таком ироменом учинио немогућим сваки додир између наших странака, па поред свега тога није се на то обазирала, него тпм својим поступком раскинула сваку свезу, која је између наших странака постојала: српска народна слободоумна странка, узимајући тај чин са жаљењем на знање, изјављује, да и она од своје стране сматра сваку свезу са радикалном странком за раскпнуту." (Вршачка кон#еренција.) Саборски Одбор је наложио Административном Одбору Вршачке епархије, да му подастре записник тамошње последње епархијске скупштине. Админпстративни Одбор није задовољио налогу своје нретпостављене власти, те подастро тражени заппсник Саборском Одбору, који као највпша автономна власт пма неосиорно нраво на иотраживање тога записнпка, него је високоиреосвећени Вршачки еппскоп сазвао конференцију приватних људи, да ју конзултира гледе тога, а и гледе онога, о чему још нема званична саопштења. И та конференција доноси ове закључке: 1., да административни одбор, од кога саборски одбор, као контролна власт иште заппсник последње вршачкс епархијске скупштиие, не може задовољити захтев саборског одбора с тога, што он нпје вла- ♦