Српски сион

1>р. 43^

Стр . 697

стан (?!) раснолагати са тим записииком, него часништво епархпјске скушнтнне, а погато је епархијска скунпгтина само (?) сабору одговорна (по 40. чланку епархијске уредбе од 1871. год.), то се записник може слати на контролу само (?) сабору а не и саборском одбору; према томе тек кад буде сабор сазват у заседање треба да му се погаље записник епархијске скупштине; 2., да је саборски одбор својом паредбом, да се од сада епархијске скупштине могу држати само ако он одобри и да се без тога одобрења и док се не искаже потреба не могу сазивати, узурпирао (?!) делокруг који му не припада, јер по епархијској уредби од 1871. год. (члан XIV.) о сазиву (али друго је састанак Пр. Ур.) епархијске скупштине има да решава једино епархијска администратнвна управа а саборски се одбор нема ту да меша: пошто пак саборски одбор силом хоће да узче право одобрења сазива (?) епархијских скупгатина и тиме да норуши епархијску автономију (!) у њеним основима, то бн требала да се састане епархијска скуигатина и да протестује против тога насиља (лепо!) саборског одбора, па да позове п остале енархијске скупштине, да јој се придруже у својој акцијн и сложно, у нме целога народа, да нодигну глас у одбрану автоно- мије, — и 3., да саборски одбор никако нема (?) право распуштати епархијске скупштине." На закључке ове јединствене конференције обазрећемо се, кад будемо расправљали и осгала мигаљења завитлане радпкалске агитације против познате одлуке Саборског Одбора. (Нападај на автономију). Одлука Саборског Одбора, којом је епархијска скутптина Бачка као незаконнта распуштена, а односни закључцп њенп унгггатени, увредила је до срца наше радикале. Плануше гневом и замочише у мастило, ко перо, ко батину н колац, те како ко уме и зна онако п пишу о тој одлуци по својпм листовима и лисгнћпма, разуме се, узмутивши мастило, да се позна, е је раднкалско. Са заслуженом индигнацијом прелазимо нреко њихових недостојних нападаја, насртаја и погрђивања. У побијање пак њихових мишљења и тобожњнх разлога против нападнуте одлуке Саборског Одбора нећемо се још упуштати. Чекаћемо, неби лн гато мудрије у том правцу пзнели. На основу до сада изнесенога у пуном смо праву, да констатујемо: да гневна господа нису билп кадра ни схватити аргументацпју и мотивацију односнога предлога дра Нике Максимовића. Надаље констатујемо ово: 1. да гневна господа немају јасна и чиста ни

нојма о надлежности, делокругу и власти Саборског Одбора. 2. да не знају разлике између Саборског Одбора као треће одиосно друге инстанције и тога одбора као врховне контролне и извргане власти. 3. да немају ни појма о контролној п изврпгној власти и о поједнним моментнма њезине функције. 4. да су сасвим неспособни у интерпретацији и тумачењу автономних нам уредаба. 5. да не знаду досадање ггаредбе Саборског Одбора и досадању употребу његова права у тој интернретацијн, спојеним са правом наређивања, досадањом већ праксом санкцијонисанога. 6. да' не знаду ни одношај, у ком стоје епархијске скупштине према Саборском Одбору. Једном речи, да не знаду ништа и не разуму ништа, што се у спорној стварн знати и разуметл треба и мора. Према томе, да сву своју недостојну н иротивавтономну агитацију удешавају и изводе по своме незнању и неразумевању, руковођенп гневом и раздраженошћу својих личпих и окрњених страначкпх ннтереса, ногрешно уздајућн се једпно у снагу те агитације, а неводећи родољубивог рачуна о последицама њезиним и свију својих анимозинх и непромишљених ноступака, којима је најозбиљнија иоследица: нападај на автономију. (Стечајни иопит) Г. Никола Арсеновић, госпођиначкп капелан, г. г. Лазар Киријак н Станпслав Протић, свршени богословп, положили су стечајни иснит у Новом Саду 20. октобра (1. новембра) о. г. (| Марко Аксентијеви&.) Некада највиђешгјгг Србин у Осеку, један од најпнтелигентнијих Срба трговаца, велики родољуб, Марко Аксентијевић, навргаив 70 година, премпнуо је 21. октобра о. г. у Крагујевцу (Србија), камо се преселио из Осека г. 1877. Жаркнм родољубљем, којнм је починио многа родољубнва дела н у Осеку п изван Осека, целоме Српству на жртвенпк; пожртвовањем и самонрегорењем, којггма је стајао до нселења свога из Осека у служби целога Српсгва — заслужпо је врли ггокојник од свакога Србина, да му зажели: вечнн мир н рајско насеље на ономе свету. Слава му и вечан спомен! Од уредништва. Ако је и Физичка немогућност била. да г. др. Ника МаксимовиН буде гшсац чланка у прошлом броју овога листа: „Приближивање истини", има људи, којима се допада, да га писцем тога чланка именују силом власти свога лагања. Писац тога чланка јавиће се концем године у садржају овога листа, а дотле просто стоји некима писца измишљавати, као што нама остаје прилика слат ко се томе — смејати.