Српски сион

С тр. 746

„СРИСКИ СИОН."

В р . 45.

ли корист, каква ли је побуда — да г. Др. И. В. онако „љуто" укоре Саборски Одбор, и баш онда, кад је то нашој автономији у њезином, као што и сам вели: „расулу", најмање требало, а највише могло бити од штете?! Г. Др. И. В. није ничим оиравдао своју трећу тврдњу. Није ничим ви покушао оборити необориву аргумантидију дра Нике Максимовића, гледе трајања мандата члановима епархијских шкодских одбора, шта више, није казао ни своје мишљење о трајању том. Или, можда, мисли,да може, авторитетом просте своје тврдње, у сумњу довести целу ту аргументадију п цело решење Саборског Одбора? Такав авторитет сигурно ни он себи не присваја. Но, ношто он није навео никаквих разлога за своју тврдњу иод 3., присиљени смо да нагађамо, е II он данас з г мује о трајању мандата члановима епархијских школских одбора — као и радикали, на основу иовршног, те иогрешног тумачења 130 § Школске Уредбе од 1872. У томе параграфу одређује се: да односне чланове епархијског школског одбора бира енархијска скупштина „за време на које је И сама изабрана". Нападачи решења Саборског Одбора тврде, да је овим §-ом Школске Уредбе установљена периодичност мандатима, чланова епархијског школског одбора, као и овоме самом, те тиме изван крепости стављена одредба ХХП чл. привременог уређења епархија, по којој је епархијека скупштина бирала чланове епархијских одсека „на време до устројства", дакле без периоде. Шта више, нери лутајући но мраку неанања свога, тврде, да је тим §-ом усгановљена периодичност и самих епархијских скупштина! Истина је, да је у Школској Уредби (§ 130) изражен чринциж периодичности мандата његових чланова, али сама мериода није одреЈјена, нити је могла бити одређена у Школској Уредби, пошто то одређивање спада на организацијону епархијску уредбу. Другим речима: у 130. §. Школске Уредбе, казано је, да се школски епархијски одбор бира „за време, на које је и сама скупштина изабрана", — зато, јер се држало, да ће Сабор одмах донети и сталну епархијску уредбу и да ће се то време, на које ће се скупштине бирати одредити том епархијском уредбом. Но кас што знамо, та уредба није донешена, те ни то време, нн та нериода епархијских скуиштина

није још одре!?ена. А тврдити да је она одређена већ 130. §. школске уредбе, то могу тврдити само — истакнути радикалски правници и њихови ђаци — радикалски учитељи. Све до данас одржане епархијске скупштине биле су привремене, изванредне, без одређене периоде. Логично томе: од непериодичних скуиштина, и после Школске Уредбе од 1871/2 г., избрани чланови епархијских школских одбора нису могли добијаши шриодичне мандаше; него је и трајање њихових мандата, према одредби ХХП. чланка привременог епархијског уређења, остало „на време до устројства." Тек онда, кад еиархијска Уредба усшанови периоду еиархијских скуишшина, шек би онда §. 130. школске уредбе добио своју ирактичну вредност. Дотле пак тај §. нема и не може имати те практитне вредности. Зато он, као што је рекао г. др. Ника Максимовић, и „не стоји у никаквој опреци са одредбама постојеће, нити прејудукује овопредметним одредбама будуће уредбе о одређењу епархије." Нека г. Др. И. В. изволи ово својим соп1га разлозима и аргументацијом споменутог XXII чланка и 130 §-а, покушати побити, ми му стојимо — на расположењу. Стварна дискусија, у келико је и он потребном још сматра, неће ствари шкодити, нити икоме непријатна бити. Али, без разлога стварних, и без изнашања те соп1га аргументације, напросто постављати једну тврдњу, па још њоме импутирати Саборском Одбору — грешење и некоректност, последица чега може да буде: убијање вере у највишу автономну власт, — није коректно. * Држимо да смо доказали неоснованост и неправедност све три тврдње г. Др. И. В., дакле, и свију оних освада, које се бацају на Саборски Одбор. Законитост, основаност и оправданост пак решења Саборског Одбора, доказивати — није потребно, јер је то све доказано и у мотивацији тога решења. И зато Саборски Одбор може мирне савести чекати гледе тога суд Сабора, разуме се Сабора, у ком ће пресуђивати праведност, автономна, иравна и легална свест.