Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 727.

Ко је издајник автономије? У посланичкој конференцији, одржаној дана 1. (13.) октобра о. г. у Карловцима била су, као што је познато, два, предлог.;: да се Круни поднесе или представка, или граваминална представка. Мањина је приступила већини, и закључена буце представка. Мањина (радикали) мотивирала је своје приступање већини тиме, да буде једноличан поступак, наиме, да се не слаби важност и ефект представке. Но радикали су на брзо за тим доказали — колико им је стадо до те једноличности и до важносги из конференцнје подастрте представке. Ва њихов рачун је требало показати, да су они много већи, једини одлучни и ирави браничи автономије, да много више вреде него посланичка конференција. Другии речима, да су они у свом клубу радикалском много већи иријатељи народни, него кад су у конференцији народних посланика. И ма да је и у „Бранику" и у „Србобрану" напрт радикалске иредсгавке ласкаво хваљен као згодан материјал, који ће се ако представка остане безуспешна —- моћи унотребити као последње средство у тражењу сабора, све то није могло одвратити иусте радикале, да народу „не покажу" — како они, а како либерали, и они њихови другови у Загребу, бране народна права! Игнорујући потребу једноличког поетупка народних посланика, и њихов једногласан закључак, они изађоше, онако исиод жита, са својом граваминалном представком у црквеној скупштини Новосадске општине. Радикална Новосадска црквена скунштина, по изданој јој заповести из радикалног одбора, усвојила је предлог дра Еиила Гавриле, прослављенога „кодификатора" Босанско-Херцеговачке српске црквено-школске самоуправе, да се Круни ггодастре његова представка. Радикали веле, да се њоме моли сазив сабора, као да се нредставком посланичке конференције не моли тај сабор. „Браник" пак вели, да се њоме „тужи" саборски одбор, и назвао је тај ноступак „расулом и анархијом" у нашој автономији, и осудио га је одлучно као што је и заслужио. Радо нризнајемо, да је г. др. И. Вучетић својом одлучном осудом те радикалске агитације у Новосадској црквеној онштини, која би се, по пзданој пароли радикалног из-

вршног одбора, имала пренети и у друге радикалске општине, заслужио признање свакога пријатеља автономије. Г. др. И. Вучетић је том својом одлучношћу показао једну страну необичне одважности, и као што рекосмо, ради тога заслужује признање, као што га заслужује у том иогледу и прота Ст. Бечејски г. Јован Борота, јер се одрекао председништва у својој онштини, која је Новосадску представку нрихватила већином гласова II „Србобран" је осудио радикалски иостунак, који би се основано могао назвати иерфидијом према посланичкој конференцији. „Србобран" га и осуђује као нерфпдију. И ако ту реч није употребио, она је ираво значење његових речи, а наиме, да ноступак радикалски у Новосадској црквеној опиггини „ значи дезавуисати и компромитовати рад сабора, рад посланика, комиромитовати оишту пародну ствар ." Са гледншта, које заузима „Србобран", сасвим је тако, и ако је са нашег гледишта компромитовање опште народне ствари извршила већ коалиција наших оиозиција на самом сабору од нрошле године. ' У осталом, гледе перфидије што су је својом представком учинили радикали, нека се с 1 њима разрачунају господа из Загреба. Шат и они дођу до уважења „моралног основа" без којих неможе бити истините и здраве, за општу народну ствар потребне и корисне коалиције, која није могућа са — рндикалством. Ми ћемо о представци радикалске Новосадске црквене општине да кажемо своје мњење само с обзиром на ту општу ствар, с обзиром на нашу автономију. Осим онога, шго у њојзи види „Србобран", видимо ми не само тужбу, него и денунцијацију против највише автономне власти. А кад се у име автономије денунцира Круни своја највиша автономна власт, то не само да, је расуло, анархизам и издајство автономије, него је то и неиристојност п губљење најдужнијих иоданичких обзира и страхопоштовања према освећеној особи Краљевој. Са денунцијацијама се пред Круну не излази. Сматрајући радикалску иредставку таковом, решени смо сваке дужности унуштати се у њезин претрес. Ми је се стидимо. И само смо дужни изјавити још једно, а то је: да српски нравославни народ митрополије