Српски сион

(Јтр 728

„СРППКИ

СИОН."

Вр. 45

карловачке с таквим недостојним актом једне, па ма било уз њу и више радикалских црквених општина, нема и не може имати никакве солидарности. Тај акт је нелојалан према Круни. Тај акт је издајство према автономији. Последице таквог акта на душу нашега раднкалства! П. У с т а в црквене и школске самоуправе српскога православнога народа у Босни и Херцеговини. (Наставак). X. Црквено школска имовинска самоуправа. Члан 259. Сва нокретна и непокретна имовина појединих црквено-школских општина, манастира, протопресвитерства и епархија, својина је српског православног народа у Босни и Херцрговини, који путем своје самоуправе и њених власти, њоме самостално рукује и приходе њене на народне црквено-школске потребе употребљава. Постојећи фондови и закладе остају нетакнути. Члан 260. Према томе имају се сва добра у грунговници тако укњижити, да гласи: „српско-народно црквено-школско дсбро: општине, манастира или епархије," а укњижење укупног заједничког добра гласи ће: „српско-народно црквено-школско добро." Где саде постоје другчнја укњижења имају се у Овом смислу исиравиги. Члан 261. Сабор ће нарочитим законима одређивати начин управе, руковања и надзора црквено школске имовине и поставл>ати за то потребне власти, и располагати са приходима на црквено-школске сврхе. Члан 262. Српској црквено-школској самоуправи припадају црквене и све друге зграде, добра, фондови и закладе, и друго имање оних црквено-школских ошнтина, које би усанућем, раселењем, прелазом на другу веру, или другим ко.јим начином престале и она располаже с њима на цели подобне или сродне онима, на које су у изчезлој општини употребљаване биле. Члан 263. Сваки саставни део црквеношколске самоуправе, има права да за себе, или с друпша задружено или све укупно, неограничено прхша прилоге и дарове било из

земље или изван ње, да оснива евоје фондове на црквено-школске потребе, а црквено-школски с.абор ће нарочитим одредбама уредити начин управе, руковања и надзора фондова и заклада, и начин постављања потребних за то власти, и располагања са дохотцима на црквеношколске сврхе. Члан 264. У погледу заклада и завештаја, чи Ј е Ј е руковање и располагање са њиховом сврхом, иоверено црквено-школској самоунрави, има црквено-школски сабор сва она ирава у том погледу, која му ирема народним прквеноигколским фондовима припадају, а нарочито ираво да врши надзор, да ли се и како се закладна цел испуњава, и у том ће погледу предузети све потребне мере. Члан 265. Где је руковање једне закладе ? и располагање стипендијама, што је намењено православним Србима, изван руку црквено школских власти, или представника нравославн е цркве и народности српске, ту ће црквено" школски сабор имати право надзора, да се фонд закладе обезбеди, и да се штипендије заиста и по количини и по достојности онако раздају, као гато је основано, и у оба погледа имаће право заступства тих заклада, како код судских, тако и политичких власти, као и прчаво да у случају опасности за закладу, исту под управу црквено-школских власти приведе. Члан 266. Сабор има право за црквеношколске потребе, нарочито за трошкове сабора и епархијских скупштина и средишњих и епархијских одбора, власти н часника, и на опште потребе, које су на заједници епархија основане, да разреже прирез на цео иравославни народ. Члан 267. Црквено-школске онштине срезови и еиархије имају право на своје црквеношколске потребе разрезати прирез на народ у свом нодручју. Члан 268. Прирез се може побити соиственим самоунравним властима, а земаљске власти су дужне ово побирање вршити и нотпомагати својим извршним властима, ако је потребно да се оврхом нрикупе. Члан 269. Где иоједине политичне општипе издржавају или пружају извесну припомоћ другим верозаконима, или комуналним школама и заводима, онде имају и Срби православне вере право, да добију из исте благајне саразмерну нрииомоћ за своје црквено-школске цотребе.