Српски сион

В р . 46

„ОРПСКИ СИОН "

С тр . 743

цркв. општина је поново упућена, да у будуће свој новац издаје под интерес, само на сигурну хипотеку, уз грунтовно укњижење зајма, — Одређен је изасланик епарх. власти, на молбу цркв. општине у В.; да спроведе пзбор ] / 3 скупштинара. — Одобрен је нзбор председника, једног одборника и једног скупштинара у цркв. општини Т. — Одобрен је избор 12 скупштинара и 4 одборника у цркв. општини С. — Поднесена је с препоруком, впсоком мпнпстарству богочасти и јавне наставе молба цркв. општине у В., ради подарења државне прппомоћи. — Поднесена је Саборском Одбору обвезница цркв. оиштине у Станишићу о дужним саборским трошковима. Одобрено је М. и Т. Г. становнпцима К., да свој дуг цркв. општннн К. у року од 4 месеца врате. — Унућена је цркв. општина у Ж., да дугујући стари верозаконскп прпнос на становништво игго ире разреже, или да на тај дуг правоваљану обвезницу изда. — Наложено је цркв. опшгини у Д, да у сврху градње парох. стана без одлагања план и проранун сачпни, п заједно са означењем извора, одкуда ће се трошак подмирити, на одобрење поднесе, у противном случају, епарх. управа ће одредити еквиваленат за стан свештенику. (Епархијски школски одбор бачке дијецезе) имао је данас своју редовну седннцу. Ово је прва седница поновоуспостављеног епархијског школског одбора. Председавао је митрополитско-патријаршески мандатар г. Анатолије Јанковић, перо је водио привремени бележник г. Јован Вујин, а реферисао је нредмете привремени ;;аменик референтскн г. А. Јорговић. Присутни су билв осим четворице сви чланови. На дневном реду је било 99 предмета; а па првом месту се прочитао акт, којим се на управу поставља до даље наредбе високопречасни г. Анатолије архимандрит ковиљски, за митрополитско-патријарашког мандатара; за тим је читано саопштење епархијског администратнвног одбора бачког, да је Саборски Одбор распустио последњу епархијску скупштину због незаконитог састава њеног и уништио све њене закључке, те уједно разрешио и пзбор чланова овог епархијског одбора и поставио пређашње стање од пре ове последње епархијске скупштпне, те тим поводом успоставио и овај данашњи одбор у крепост. Пошто се то прочитало, предложио је г. А. Иајевић, да се пређе на дневни ред уз изјаву: Знајући како нас је потоња епархијска скупштпна разрешила ове почасне службе и изабрала друге чланове на наша места, да продуже рад у овом одбору; знајући, даље, како је за тим наша виша аутономна власт — Саборски Одбор — као што чусмо, уништио те изборе: то да се не би огрешпли о своју родољубиву дужносг, прихваћамо се послова, који ваља да теку својим непрекиднпм током на корист наших вероисповедних школа у епар-

хији бачкој." Ова се изјава једногласно уевојила, у записнпк увела и потом се прешло на решавање осгалих предмета, међу којима је било доииса од кр. уг. минпстарттва богочасти и јавне наставе, дописи од Народно-црквеног Школског Савета и управних школских одбора бачке жуианије, односећих се иоглавито на допуне учитељских квинквенала, оправке школских здања и т. д Позив министарства, да се у будуће слави по школама као феријалан дан сваке године дан благоупок. Краљпце Ј< лнсавете 7. (19.) новембра, уступљен је Народно црквеном Школском Савету, да проппше за наше школе једнообразну прославу. Остали предмети тицали се потврде нзабранпх учитеља, достављања декрета потврђеним учптељима. Неке дпсцинлпнарне ствари уступљене су дисциплинарном одбору на претходно решење- Саслушан је извештај прпвременог епархијског школског референта о школама, које је обишао ове јесени и издата су нужна унутства општинама и учитељила, да се поправе недостатци у раду учитеља и општинскпх дужности на зградама и училима. (Г. Милан СуботиБ.) парох у Батајннци, прославио је у кругу својих најближих другова и пријатеља тридесетогодишњицу своје свештеничке службе. Нека му је и од нас поздрављена та слава. Живео! (Српски уметници на париској изложби.) Академски сликари Стеван Тодоровић, Ђорће Крстић, и Марко Мурат и ваЈар Петар Убавкић епремају уметничке радове за париску пзложбу. Тодоровпћ ће пзложити исторпску слику „Сабор у Скопљу", Крстић „Смрт Тодора од Сталаћа", а Мурат историјску слику „Улазак цара Душана у Дубровнпк," докле ће Убавкић изложити своју велику историјску групу „Таковски Устанак". (Успех римокатолнцизма у Црној Гори) У 42. броју овога листа саопштили смо из „Цркв. Весника" Петроградског једну белешку о „Рнмокатоличкој пропаганди на Истоку", у којој се говори, да се римокатолицизам брзо шири и у Црној Гори, јер да се тамо множи римокатоличко становништво. Тој белешци додали смо своју примедбу, да то множење не бива услед прелаза из другпх, а најмање православне вероисповести, у римокатоличку, него досељавањем римокатолика из других крајева у Црну Гору. Да је та наша прпмедба оправдана бнла, потарђује то и званичан лист „Глас Црногорца". Одговарајући на слнчну вест Петроградскога „Новог Времена", о множењу рнмокатолика и ширењу пронаганде у Црној Гори, доноси „Глас Црногорца" овај дементи: „Ми смо читали љетос ту тврдњу у „Н. Времену"