Српски сион

Стр. 738

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 46

почне редовна кривична истрага, о томе известити надлежног епархијског Архијереја и еиархијски духовни суд, а тако исто и о коначној одлуци, коју но тој кривпци она или надлежни судови буду донели. Члан 293. Кад надлежни земаљски суд осуди какво свештено лице, дотични еиархијски духовни суд, чим му буде ова осуда достављена, расмотриће дело и репшти, да ли је тиме осуђено лице учинило и какву свештеничку кривицу, па ако нађе, да је учинило иостуниће но одредбама овога устава. Члан 294. Свештеничке кривице, које ћо извиђати п судитн надлежне црквене власти ове су: 1. не вршење службених свештених дужности; 2. немарљиво вршење свештеничких дужности; 3. неморално владање, неуљудно ионашање на јавним местима, картање, пијанчење, онијање, псовање и овима слична дела; 4. невршење законитих наредаба претцостављених црквено школских власти ; 5. просте увреде, које једно свештено лице нанесе другом; и 6. претресање црквено-школских закона и уредаба, и наредаба црквено-школских власти, а тако исто и земаљских закона и власти, и оговарање њихових поступака у беседама, које свештеници говоре у цркви и манастиру. Члан 295. Казне на које могу бити осуђена свештена лица од надлежних црквених власти јесу: 1. опомена; 2. укор; 3. епитимија, и то најмање седам а највише 30 дана; 4. одлучење од зваља, и то најмање месец дана, а највише годину дана; 5. забрана од свештенодејства — одлучење од епитрахиља и то најмање месец дана а највише годину дана; 6. лишење иарохије или капеланије; 7. лишење свештеничког чина. Члан 296. Епитимија се издржава у манастирима, које одреди архијерејски сабор. Ближа правила о епитимији, као и о накнади, коју ће осуђени свештеник давати манастиру за издржавање прописаће архијерејски сабор у споразуму са црквено-шкоским сабором.

Осуђена свештена лица не могу се употребљавати на послове, који не доликују њиховом чину и уживају у манастиру оншту трпезу са братством. Члан 297. Епитимија се рачуна од дана када је осуђени свештеник почне издржавати. Докле осуђени свештеник не издржи епитимију несме се удаљавати из манастира Кад издржи еиитимију, добија од настојатеља отнустно писмо и онда се може тек ноново увестп у нарохијску дужност. Члан 298. Свештено лице, осуђено на лишење свештеничког чина спроводи се епархијском Архијереју, који му одузима чин. Ако неби хтео пристати на повив надлежне црквене власти, има га на захтев спровесги Архијереју надлежна земаљска власт. Члан 299.. Црвено-школски сабор донеће нзрочити казнени закон за свештена лица оба реда и одредити доказна сретства и састпв пресуде и начин извиђаја. За поступање важе одредбе овога устава, које долазе. Члан 300. Епархијски духовни суд извиђа и суди свештеничке кривице по службеној дужности, или по тужби приватних лица. Члан 301. Све тужбе но кривицама свештеничким подносе се епархијском духовном суду писмено или устмено. У тужби треба да је јасно изложено све зашто се свештеник оптужује и да су наведени докази, којима се његова кривица потврђује. Члан 302. Епархијски духовни суд доставиће оптуженом лицу тужбу и позвати га да у одређеном року на њу одговори, и да уз њу донесе и доказе, које му служе за одбрану. Ако оптужено лице неби у одређеном року ноднело одговор на тужбу, приступиће се даљем раду и без тога одговора. Рок за одговор на тужбу је 15 дана не рачунајући онај дан када му се тужба преда. Члан 303. Када, епархијски духовни суд нађе да је тужба основана предузеће извиђај. Члан 304. Само кад је кривица оптуженог правилно и потпуно извиђена, епархијеки духовни суд моћи ће на основу тога ислеђења пресуду изрећи. Члан 305. Осуђени свештеник може изјавити незадовољство на пресуду п захтевати да се предмет његове кривице расмотри и нресуди и великом духовном суду.