Српски сион

Стр. 758

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 47.

сИсеп?: 81о1а јпсигкЈКа^б 1п(1иа1 БошЈпив. 1рва аи^ет шропа! л*е1атеп сарјп зио ра1ат отпИшз <1е аИап ассер1ат, сит АпМрћопа: 1рва с1езроп8а{а сш ап§еИ. Ђаконица је тада од епископа још добила један прстен и један украс што се носи о врату, и за то су засебне Формуле н молитве прописане." Из књите руског проте у Берлину А. Маљцова ,,сПе ЗасгатеМе" превео: Л. Б.

Миели о проповедништву. Проповедник, који друге у бој против греха тера, а сам се не бори, јесте као трубач, који војнике на јуриш подстиче, а са-м иза њихових леђа стоји. Св. Амвросије. Проповедник, који народ на врлину иодсећа, а сам је не чини, јесте као звоно на кули, које народ у дркву сазива, ал само у њу никад не завири. Св. Григорије Назианз. ❖ Господ ти заповеда да цроповедаш Реч Божју; а кад ти Господ заповеда, Он ти даје и благодат, да то говориш. Заповешћу те подстиче да учиниш што можеш, и да се молиш за оно што не можеш, и затим ти помаже да можеш. Св. Ј1ав. Проновед не треба да је као бура, с којом се киша из муње и нљусак излива, и која пошто је земља не може да упије, отиче даље, а често и штету наноси; него треба да је као тиха прелетња киша, која благо и иолако каиље, те свака кап у земљу улази. Но кадкад је и бура потребна, да очисти ваздух. Св. Јован Златоусти.

Епилог. У прошломе броју довршили смо штампање нацрта Устава, што га је сочинио др Емил Гаврила, на молбу, уз сарадњу, а сигурно и уз наплату својих шефова из Босне и Херцеговине. Штампали смо тај нацрт, као што смо већ у попратници нагласили, са свима његовим нринадлежностима, т. ј. са свима погрешкама и недостатцпма његове сиољашности, верно се нридржавајући хектографисаног оригинала, што

нам је стојао на расположењу. Автентичност његова текста, хтео је радикалски наш штаб да доведе у сумњу — можда зато, јер му није ишло у рачун, што му је умља дело изашло на видело. Ми смо вољни прпзнати своје немилосрђе гледе тога, но и наши радикали ће сигурно признати, да смо им тиме умље најбоље сачували од заборава. То нам је и била једина намера, јер та работа најбоље сведочи о томе шта наши радикали желе и колико уму и знају. Истина, они су имали и досада прилике, да у својој рођеној кући то докажу. јер је и код нас градња Устава на дневноме реду. Имали су зато и времена, од г. 1892. до данас, а нису били ни без дра Гавриле и других „доктората из канонског права". А кад то нису учинили, слободно нам је нагађати и зашто нису. Н. пр. зато, јер г. др. Гаврила није онда био без посла, и јер није било „наручбине". А из властите побуде и без наплате, такав посао, па ма и натрашке радити није било рентабл! Или се можда г. Гаврила онда још није осећао на висини кодификаторазаконодавца, а осетивши се, латио се „наручбине" Јефтановић-Радовићеве. А да у исто време гради и ту „наручбину" и устав за Житрополију Карловачку, такав терет ни његов „докторат из канонског права" није могао примити на сво;а плећа. Рентабл је било задовољавати само „наручбине", из Босне и Херцеговине, иа и „наручбине" за граваминалне представке, „молбенице" и т. д. За беспослене адвокате, а кодификаторскога гласа и паса, то и јесте посао. Благо радикалској странци, кад их има, благо Босни и Херцеговинп кад се и такав родио и Србином назвао! Но главна је ствар, како је задовољена „наручбина" ва Босну и Херцеговину? И сад стојимо нред једним пирамидалним и монументалним куриозумом од 346 параграфа високим, да му премеримо ширину и тежину. Кад би ми то чинили критиком, какву заслужују озбиљне умне работе, могли би нам се паметни људи и насмејати. Кад би то чинили иажњом, какве су достојни иредлози и нацрти о којима се води озбиљан рачун, могао би нам свако рећи, да смо — беспослени. После званичног обавештења, ,.да је Његова Светост, васел>енски патријарх, са светим синодом цоднесенп Му по неким личностима