Српски сион

Бр, 47.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 759

Босне и Херцеговине: „Надрт устава црквене и школске самоунраве српскога нравославнога народа у Босни и Херцеговини" с врло важних разлога благоизволео одбити ",* могли би ми, у хришћанском милосрђу, томе нацрту пожелити: дшезса! га расе и зажалити само ону артију и мастило, којим је он исписан, а још више оне, који се њиме обрукаше. Но, његови зидари, о својој Вавилонској кули, друкчије мисле. Они у своме Уставу гледе умну пирамиду, коју би био смртни грех рушити. А да ју против такога вандализма и осигурају, унели су у тај Устав нешто, што је заиста цео умни свет присилило — на смеј. И да нису ђаволи ! Ево, како смислише осигурати дуги век своме чеду. Да се овај Устав измене, треба да то закључе са 2 / 3 гласова шри редовна сабора , којима мандат свакоме траје по пет година, и тек четврши такав сабор ако измену прихвати, дозвољава се. Дакле, појави ли се потреба за измену Устава, морају ту измену у року од 12—16 година четири сабора одобрити односно прихватити. 0 ЈГикурге, што ниси знао за оволику мудрост! 0 законодавци целога света, у школу дру Гаврили и нашим ридикалима! Но, ма да су зидари тога Устава такав печат савршенства ударили на чело свога умнога чеда, не би марили подврћи га и целога не критичком, него бар шаљивом претресу — кад би смо били беспосленији и од самога тога г. др. Гавриле; јер такове работе, као што је тај Гаврилски Устав, не могу се удостојити критике, него само исмевања. Што је у њему добро, то није ново, а што је ново и његово — то је смешно и рђаво. Прочитајте само делокруг и дужности појединих органа у том Уставу, па да се сити слатко насмејете. Излази вам одмах овака слика пред очи: Др. Гаврила онако дежмекасг, зафитиљио гараве брке, наруменио обрашчиће, зашмркао носом испод цвикера, иа се нопео на катедру. У скамијама, по налогу његову, поседали владике, проте, пароси, капелани, ђакони и сви калуђери, са страхом и трепетом, шта ли ће им тај обермајстор радикалски заповедити, какву ли им буквицу и левите очитати. Или, зар је мање задрхтала цела АустроУгарска, зар се мање затресла „екуменска и апостолска столица" у Цариграду, чим је оно * Види 43 бр. „Сри. Сиона".о. V-

др. Гаврила, са столице у канцеларији дра Красојевића, загрмио, да се овим његовим Уставом укида и конкордат од 16. (28.) марта 1880!! И т. д. и т. д. и т. д. Начела, нринцппи и тежње, што су израза свога добиле у томе Уставу, изнесене су биле нрошле године у нацрту неког програма наше радикалне странке. Тој странци је устројство и наше цркве на уским демократским основима, она жели и то устројство да реорганизује на што ширим демократским начелима и тежњама, са апсолутним суверенитетом „народним". Границе тога суверенитета још нису означене, као ни ширина демократских радикалских основа. Судећи по Уставу, што га наши радикали наменише српској православној цркви у Босни и Херцеговини, те границе и ширине повучене су за сада дотле: 1 ) Да свештеници нису чланови црквене скупипине, ни црквено - школскога одбора! (чл. § 53. 6.) 2.) Да члановима те скупштине могу бити и младићи од 22 године! 3.) Да стечајеве на упражњена протопрезвитерска, парохијска и ђаконска места расписују црквене општине и црквени одбори, и о томе да извештавају „знања ради" духовну црквену власт, као и о самом избору. Шта више, о избору свршенога богослова извештава се и епа.рхијски Архиепискон-митрополит — знате зашто? Гукополагања ради, које се не може ускратити (§ 86), ма да односна лица морају имати сва својства, која канони за то прописују (§ 80), а која својства, сигурно по „народном суверенитету", испитује, онако демократски, црквена општина и одбор, пошто дух и устројство православне Христове цркве недозвољава, да то чине епископи и конзисторије!! 4.) Даманастири постају проста само „нребивалишта" калуђера! (чл. 99). 5.) Да се чланком 100 Гаврилског Устава одређују цркви „чинови" монашки, међу којима н. пр. нема ни ипођакона! 6.) Да, црквено-школски сабор може ноједине манастире и здања њпна определити на другу црквену и добротворну или школску и просветну цел! (чл. 110). 7.) Да црквено-школски сабор (као што је већ састављен) одређује и мења број епархија, уз саслушање дотичне епархије и уз благослов