Српски сион

Стр. 760

„СРПСКИ сион>

Бр. 47.

васеленског Патријарха, фумигујјћи и не питајући ири томе, као, ни при другоме многоме чему, и несаслушавши бар о томе и највишу црквену власт своје црквене самоуираве. 8.) Да се може милостиво дозволити да епискои буде ио достојанству члан епархијске скуиштине, па чак и почасни нредседник, са почаснпм местом уз изабраног нредседнпка, иа шта више, да може отворити прву и закључити последњу седницу! (чл. 145). 9.) Да се може великодушно дозволити, да епископ буде члан и епархијског одбора к да има почасно место уз председника! (чл. 157) 10.) Да се може најмилостивије дозволити, да „најстарији по поевећењу ирисутни Архијереј може да отвори прву и закључи последњу седницу еаборског састанка, шта више, да „има нраво да иредседава на сабору док се не избере саборско часништво"! (чл. 195.) И т д., и т. д,., и т. д. Пошто смо ми овамо, у Митрополији Карловачкој, ако нам г.г. Јефтановић и Радовић дозволе, културно напреднији и у цивилизацији богатији од наше браће у окупираним земљама, и ношто "ће Устав, што га радикали буду спремили за нашу цркву, градити сигурно др. Гаврила, јер, као што се види, он је за сличне послове отворио амбулантну болту, а јер ће га радити по начзлима, принципима, тежњама и прохтевима радикалне странке, и јер ће тима начелима п нрохтевима до тог доба границе њихове далеко одмаћи од оних, у досадањем нацрту програма радикалне странке необележених ; зар ће нас моћи онда,једнога дана, изненадити у таком Уставу н. ир. и оваке одредбе: §. 1. Највиша власт српске православне цркве и њезине народно-црквене автономије у Митрополији Карловачкој јесте: централни одбор радикалне странке §. 2 Све органе црквене службе и управе, као и све остале органе автономије, декретира централни одбор радикалне странке. §. 2. Овима тим орггнима пропигује делокруг и дужности исти тај централни одбор, и он је њихова највиша контролна и судска власт. §. 4. Све што се противи одредбама и интенцијама централног одбора радикалне странке, сматраће се као издајство Православља и Срнства ц казниће се ио дисцнплпнарном штатуту цстога одбора.

§. 5. Све уредбе и закони, црквени, автономни и државни, који се противе и сметају одредбама, ингенцијама и програму радикалне странке — стављају се изван крености. И т. д., и т. д., и т. д. Да тако буде, захтева логика радикалских начела, њихових тежња. До других закључака не можемо да дођемо. Јер кад се народу нашем од наших радикала намењује у Босни и Херцеговини онакав Гаврилски Устав, зар га не би нама овамо дали још Гаврилскији ? ? Г. 1892. чули смо од самога г. дра Полита, да смо сво.је уредбе градили у „бурном добу", на темељу што слободоумнијем и што демократскијем, те да смо зато створили врло слободоумне и демократске установе по извесним образцима, који нису поникли у крилу наше цркве. Чули смо баш од дра Полита, да ,.демократске устапове, особито у цркви, ако су на сувише широком базису, хоЛе да се изопаче на шшешу цркве и народа." Тако је, ето, г. 1892, говорио један од наших првака народних. о нама и нашим автономним уредбама. 0 нама, који смо културно много јачи, политички много слободнији, у слободоумљу много искуснији, него наша браћа у окупираним земљама, који у свему томе још ни ногама неполазе; о нашим уредбама, које су далеко заостале за слободоумљем, уцраво за манитом безобзирношћу Гаврилскога Устава. А кад знамо, чиме су све у нашој цркви уродиле слободоумне и демократске установе наше и обрасци, који нису ноникли у крилу наше цркве, зар да се не згрозимо пред последицама, које би неминовно за собом повукао Устав, што га наши радикали намењују браћи својој у Босни и Херцеговини! И зар да се већ сада не згрозимо пред Уставом, какав би тек нама овамо дали наши радикали, кад би били у власти! То је главни моменат, што га хтедосмо нагласити и на који уиозорујемо наше свештенство и наш народ, и ради којега смо управо и написали овај епилог. 0 томе ћемо ми говорити и другом приликом. А пошто о Гаврилском Уставу жалимо више и једне речи утрошити, то овај епилог завршујемо са овим речима,: Госноде Боже, ако је српски народ још достојан Твоје љубавп и заштите — спаси га