Српски сион

(Ј тр . 792.

„СРИСКИ СИОН."

В р . 49

годом умировљена одликован је велекрстом реда Фрање Јосина. Госи. Данило Станковић заступао је од год. 1884. овамо непрзстано град Карловце у сабору, те га је пстн град изабрао својим заступником и за периоду 1897. до 1902." (Нов министар) Хрватско-славонско-далматински министар преузв. г. Мирко пл. Јосиповић дао је оставку, коју је Његово Велпчанство благоизволело примити, дужности га министарских разрешити, и његовим наследником превишње именовати досадањега кр. великог жупана. жупаније Сремске, пресветлога г Ервина пл. Чеха. Новп министар је одмах положио прописану заклетву у руке ЕБегова Величанства и заузео свој нови положај. Сремска жуианија у министру Чеху губи свога омиљенога жупана. Накнаду за то наћи ће у томе, што је тиме иаша ужа домовина добила министра, који ће, како то оправдано веле „Н. Н." бити „поузданом свезом између Његова Вешгчанства и автономне владе, какву нам народ иште и треба." Растајући се са племенптим жупаном наше красне жупаније Сремске, а позннјућп његове врлине као мужа високог значаја, поздрављамо преузв. г. Ервина пл. Чеха министра срдачном добродошлидом! (Избори). За протопрезвитератског помоћпика у Ст. Еечеју изабран је свршени богослов Станко Нротић. (Избор учитеља.) У Суботици је изабран за учитеља Богдан Свирчевић, досадањи учитељ у Великом Бечкереку. За учитеља у Кули изабран је досадањн учитељ у Наћфали Жарко Вукадиновић. (Руска црква у Бечу). Нова руска црква, што се гради у Бечу, у башти тажошњег руског иосланства, довршује се. Црква ће бити по стилу старе Московске архитектуре, помешаке са стплом Византијским. Кубе јој је врло високо, а на пет кула дижу се иет крстова. Црква има два спрата, сваки са својим олтаром. (Србин на немачком универзитету). За асистента на Гетингенском универзитету изабран .је Др. Јован II. Панаотовић, хемичар, родом из Митровица. (Ватикан и Русија.) Под овим насловом има у „Ендепандансу Белж" доипс из Рима, који саопштава занпмљиве ствари. У главном донпснпк овако пише: Питање о католидима Пољадима давнашње је. Пољаци бркају политику и веру, и католицизам само им је једно од најзгодннјих средстава, да истичу начело своје народности. Католичко свештенство у Пољској превршило је сваку меру нетрпељивости према лицима других вера, а нарочито према право-

славнима. Својој настви забрањује сваки сношај с православним Русима, па и с оним Пољацима, који се налазе у ближпм односима са руским „шизматицима." Иначе их одлучују, као што је бивало у средњем веку. Ова нетрпељивост побуђивала је п увећавала неиријатељство према руској влади и метежнички дух, а Ватикан је ишао на руку таквом поступању нољачкога свештенства. Односи Ватикана према Русијн били су врло хладни до 1894. год. Тада дође за иредставника Русије код Ватикана г. Извољски и папа посла окрз^жницу пољским бискупима, препоручујући им повиновање и верност законитој влади н заповедајући, да се католицизам не меша са пољском народношћу. Од то доба односи међу Русијом и Ватиканом нису се изменилп, али код нашега свештенства пољскога у семинаријама још је јача опозиција против Русије. У Пољској прогоне православне с фанатичном нетрпељивошћу. Католичке семинарије постале су средиштима народне пропаганде, где су питомце снремали за апостоле устанка. То је дало повода руској влади, да је затворила пољске семинарије, а у Одесу послала је бискупа Симона, једнога од првих пропагандиста. На то се впше пољско свештенство обратило на Ватикан, иштући заштите и савета; али Ватикан не смеде отворено да поступи. Папа је дао савет, да буду трпељиви п позвао се на своју окружницу, којом је бискупима препоручивао повиновање и верност своме законитом господару. У Ватикану незадовољни су фанатизмом пољскога свештенства; алп пољско свештенство не осврће се на то. Папа је доконао, да за љубав Пољака није вредно завађати се с Русијом, јер и осим њих има важних интереса на другим странама, поименце на Китају, где Русија има главнн утицај. Могу тамо друге државе чинити што хоће, њих од Китаја дели велика даљина; а Русија може железницом послати у Китај огромну војску, што не може учинити никоја друга држава. И тако папа хоће да препоручи ГГољацима свештеницима, да се држе лојалности, а да не чекају на његову потпору. — Руске новине мисле, да Пољаци неће послушати папу. (Засталоот католицизма.) У Немачкој, у католичким круговима, појављују се честе жалбе у новпје време, да је католицизам заостао иза протестантпзма у свему у науци, књижевности, индусгријн итд. Зато се немачки католици брижно питају: шта ће да буде од католицизма, када се брижљнво клони видела и свежа ваздуха? Католичкн свештеник баварски, др. Јосиф Милер, познат философ у Немачкој, написао је брушуру нод насловом Бег Ке-