Српски сион

гтр. 791.

б) симпатичне осјећаје, као н. пр. осјећај сажаљења у боловпма и радостима других треба добро његовати и све утицаје отклонити, који би га могли разрушити. С тога не треба дјецу пуштати да гледају клање животиња, јер се тиме осјећај отупљује. Исто тако бпва код чешћег гледања тућпх болова, и ако се свагда не побуђује сажаљење. Али напме окрутност према животиња је сасвпм довољна, да отупи осјећај у дјетету, па ако ту окрутност чак дјеца почпие, то је сигуран знак. да је симпатпчни рад осјећаја њихових у изумпрању. С тога нипошто не смијемо дозволитп да дјеца животиње угњетавају. За образовање симпатичког рада осјећаја уопште најбоље нам услуге чине величанствени примјери Христови и светих апостола! ЈПто се најпошље тиче впшпх, идејалних осјећаја, то не треба ни за живу главу: а) да остане естетично чувство код дјеце непробућено; пначе они имају једно срество мање да се сачувају од осоросш и простоте. Дакле треба да га будпмо упућивањем на велико и лијепо у створењу Божјем. на лијепо и узвишено у радњама добрих, светих људи и великих карактера, на лијепо и идејално у изврсним ремецпма и т. д. Алп. треба да га не само пробуђујемо, већ да и управљамо њиме, да не би доспјело у лажан правац, да се не би крпво пзобразило, већ да држи само оно ш лијеио, што је у ствари лијепо, а не само што јако у очи пада. И најпошље треба да га сачувамо од напрезања. Јер ако се естетично осјећање превећ напреже, васпптаник врло лако дође дотле, да фантазира о свијету, а прави му практични живот додија. Покаже ли пптомац извротан таленат за једну или другу грану естетичне вјештине, то не треба таленат сузбијати, већ се побринути за, његово сходно изображење. Ако пак предвидимо, да би он на том пољу ипак дошао само до петљарије, тад не треба естетичну наклоност васпитаникову хранити, већ га еа свом одлучношћу упутити и одвести на плодније поље његове душевне дјелатности. (Наставиће се.)

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, |~| Данило Станкориј . [ ЈТоводом тужне вести, да је преузвишени госнодин Данпло Станковић у 1'осподу преминуо, дана 2. (14.) децембра о. г., у Загребу, након дуге и тешке болести, коју је вест Његова Светост прпмила око осам сати у вече истога дана, истакнута је на патријарашком двору сутра

дан црна застава, п оглашена смрт преузвишенога нокојника на свима овомесним црквама. ЈБегова Светост, св. патријарх Георгије, спречеп, да особно присуствује погребу нреузвпшенога покојника, као што је хтео, изаслао је своје заступнике на погреб, и то: архпмандрита Платона Телечкога и Митрофана ШевгЉа, те иротођакона Данила ПантелиИа. Из Карловаца погребу присуствују и г. г. Др. Лаза СекулиЛ народно-црквени тајник, Светозар А. ЈанковиИ, Лазар ОбреновиЛ и Јован ЈовиЛ. 0 животу преузвишенога нокојника доносимо, но „]М". 3\\", ове податке". „Благонокојни Данило Станковпћ родио се је 2. ј (14.) марта 1834. у Кирину, у бившој другој банској нуковнијн. Своје науке свршио је године 1857. с одличним успехом на право и државословној академији у Загребу, теје стунио исте годпне у државну службу као вежбеник код постојалог ц. кр. хрв.слав. намеснпштва у Загребу. Г^одину дана касније буде додељен жупанијској области у Загребу, а 1859. именован привременим перовођом код наместништва. у којем је својству год. 1861. додељен дворском дикастерију у Бечу. Исте године, именован тајзичкиж приставом банскога стола, остаде на свом службеном месту у Бечу и буде 1862. именован перовођом дворске канцеларије. Године 1868. добио је наслов п карактер тајника дворске канцеларије, те је 1869. додељен као министерпјални тајник хрватско-славонском мшшстарству у Будимпешти, где му је 1871. подељен наслов и карактер одсечнога савјетника. Г. 1872. буде именован одсечиим саветником у правосудном оделу кр. зем. владе, те је иза нок. Гостише водио послове овога одела као управитељ од 16. маја 1875. до 3. априла 1877. Затим је г. 1877. додељен као помоћни известитељ кр. столу седморице, а 1881. пменован је већником овога врховнога судишта. Год. 1884.. 20. фебруара. именован је нредстојником одела кр. зем. владе за унутрашње послове, а нрев. решењем од 19. јула 1897. након четрдесетогодишњег одлнчног службовања, умировљен је на властиту молбу. Мало за тим, 2. августа 1897., изабрао је земаљски сабор Данила Станковића својим нредседседником који је остао до смрти За време свога службовања поновно је Данило Станковић с превишњега места од.тикован изјавама превшињега задовољста п признања, те редовпма. Године 1887 подељен му је ред жељезне круие II. разреда, године 1894 подељено му је досгојанство правог тајног саветника Њег. Велнчанства, а при-