Српски сион

С тр . 808.

„СРПСКИ сион и .

В р. 50.

де чланом хригаћанске правоелавне заједнице, јер се поводи за науком и начином живота, који је противан истинитом православљу. Преј»а томе у нравославном црквеном језику иод анатемом се разуме одлучење, искључење из заједнице с Господом нашим Исусом Христом и Његовом св. Црквом. Одлука, искључење то може се обавити путем јавне власти, која управља апостолском Црквом. (Гал. 1, 9, 10), или нотајним упутарњим одлучењем срца које је нрекинуло заједницу с Исусом Христом, нреставши љубити Га, слушати науку Његову и вршити свету вољу Његову. Св. Апостол Павле је у овом последњем смислу први иут употребио реч анашема (1. Кор. 16, 22), када је рекао : Дцјј кто не лкжитх Господа 1исКса Христа, да в8дггх прокиАтх (ујтмауагЦха). &г v I л ћ. Реч је грчка : аууеХо^ и значи весник. Не ћемо говорити овде о употреби и значењу ове речи у библији, него ћемо навести само неколико речи за доказ, како су ангели, тако рећи, стални становници наших св. храмова у опнгге, а особито при богослужењима. Један побожав с/гарац удостојио се једном, да види ангела где стоји с десне стране св. престола у олтару; појава ова јако унлаши старца, на гато му ангел рече, да он непрестано стоји код тог св. престола још од онога дана у који је овај за принагаање бескрвне жртве посвећен. СтојеГ.и у храму Божјем не смемо заборавити, да небеске силе с нама невидљиво служе, те смо због тога дужни стајати побожно са страхом и трепетом, одбацивши од себе земаљске помисли и заборавивши на животне бриге. Осим тога ваља нам знати, да лица која у цркви служе, нрестављају ангеле, особито нак сеештеник, за кога и Св. Писмо јасно говори, да је он аггмх Господа Иседержи гма (Малах. 2, 7). — Уставом црквеним је ирописано, да се у извесне дане при богослужењу ирослављају ангели и све остале бестелесне небеске силе. Ти су дани: Понедеоници преко целе године, а осим тога и други неки дани као н. ир. 5. септембар, 8. новембар, 26. март, 13. јули. А ради свакидашње употребе нобожних православних Хришћана, налази се у молитвеницпаа канон и молитве ангелу чувару (хранитељу,) кога по науци св. цркве сваки Хришћанин има.

ЛитУдорх. Реч је грчка: ау-ибмрга, уместо дара, — награда, замењивање једног иредмета другим, одмашшење. плата. Именом бмрва (дар) назива се пресвето тело Христово и пречиста крв Његова, што се дају вернима. Но када верни нису спремни за примање овога дара, тада им се уместо св. причешћа дају осгаци хлебова или просфора из којих су на проскомидији извађени ноједини делови за св. причешће; и тим остацима се у неколико награђују верни за труд око молитве, и њима се као замењује недостатак правога дара т. ј. св. иричешће. Заостаци просфора, који се раздају вернима при крају св. литургије, називају се аншидором или анафором (народ вели навора.) Побожност захтева, да се антидор као освећени хлеб једе на ште срце и да се нази, да мрве од њсга не надају на земљу. (Наставиће се).

Миели о проповедништву. Пре свега гато ће проповедник говорити нека се помоли Богу за себе и за оне, којима ће говорити. Нека освети свој језик, нека уздигне своје жедно срце Богу, и тада нека излије, гато је у молитви усисао. Бл. Августин. * Ко сме проповеднику замерити, кад говори потресен божансгвеним гневом, и кад би морао кажњен бити, ако то врећути. Св. Јован Златоуст. * Чувај се, да ти дела не утерају твоје речи у лаж, и да не би док проповедаиг когод у себи рекао: па што ти не радига као што говориш. Бл. Јероним. % Од какве ти је користи твоја ученост, ако не друге ноучавати? Само запушаваш извор, да ни другима не тече, а ни теби не користи. Амвросије.

Допиеи. Карловци, 11. децембра 1898. Жеља и потреба, како карловачке српске црквене општине, тако и протопрезвитерата карловачкога, по наредби архидијецезалне конзисторије испунила се јуче дана 10. (22.) децембра избором проте.