Српски сион

Б р . 50.

„СРПСКИ

СИОН. 8

С тр . 799.

шојно застрли, а која је од наше обичне толико гветија, колико је ^л^квх ншсикш светији од нашег и која је од наше толико виша, колико је оно небо над нама више од ове земље под нама. . . Ми у обичном животу нашем већином, а слободно могу рећи и сви ми, по два рува имамо: једно у које се радњим и друго у које се свечаником и празником облачимо, — а цркве наше свечано па, и ово најсвечаније руво, ево, окрпљено је и почиње да издаје веће. . . Ми у цркви нашој само једно свето јеванђеље имамо из кога се и недељом и свечаником, па и у светле празничне дане слову Божјем обучавамо и поучавамо; и то једино је дугим низом година толико изгубило од спољашњег сјаја и богатства свога, да га данас у истину не би познао ни негдашњи ктитор његов, блаженопочивши Илија Васић, бивши житељ Иришки, који га је још 1762. године 7. априла — дакле пре пуних 136 година себи за здравље. а мртвима својим за сиомен, свето усненској овој цркви приложио, као што запис у том светом јеванђељу о томе говори. Па браћо, ко тврдо верује у Бога, ко се моли Богу и добру се од Бога нада, ко љуби Бога и Бога ради добра чини ближњему своме, а ја држим да сви ми, и који смо овде и који нисмо овде, и верујемо у Бога, и молимо се Њему, и надамо се од Њега, и љубимо Њега,; а у чије је срце усађена вера, нада и љубав 3 Бога — тај неће допусгити, да и обновљени храм овај нема и даље свега тога што мало час наређах, но ће сваки од нас и иоследњу силу своју напрегнути и приложити цркви овој по могућству своме, по вери, нади и љубави својој. Као што ревност ваша за славу Вожју (Римљ. X, 2 ) није доиустила, да храм овај опадне и пропадне, но га удруженим силама обновисте, тако исго уверен сам и ревност ваша за благолепије дома Божјег неће донустити, да и обновљена црква ова буде без нужних утвари, него ће та иста ревност ваша за славу Божју учинити у вама, да и обновљени овај дом Божји проноји у радости и засија са нових и нових светлих и побожних дела синова својих! И онда ћемо моћи потпуно рећи : Ож долјх отецх созда, сси долга сшјх нј сал»о цјбноки но и оутк^ди и оукраси! И ево, браћо, са радошћу вам сада напомињем, да је бого и христољубиво српско срце општеуваженог и многопоштованог великопосе-

дника Ирпшког, честитог суграђанина и брата нашег Стевана ДамјановиЛа потпуно схватило и разумело те потребе цркве наше, те је за здравље својих живих, а за покој својих покојних, приложио цркви нашој дивни овај полијелеј ирви; а бого и христољубиво сриско срце угледнога суграђанина и брата нашег Јована 1'истиТм КозобариКа готово је и спремно, да на Гроб Христа Спаситеља педесет форината одмах даде и приложи ! И ја им са овог места кличем: хвала вам добри Хришћани, евала вам честити Срби! Тако се, браћо, ето „расађује цвеће, калами воће", тако се залаже и полаже не само новац но и душа за Цркву Христову. И јоште многи и многи брат и сестра наша, који већим, којп мањим даром својим дароваше ову свету цркву нашу, да се иста што боље улешпа и што сјајније украси! На тим даровима. њиховим и њима кличем: од свег срца вам хвала, дароваоци, приложници и ктитори светог храма овог — хвалу за то примите од нас овде, а награду на пебесима Божјим примићете; а највишу и најдубљу, највећу и најзаслужнију хвалу нека приме, у име свију нас, од мене, у истину ревни, вредни, врсни и заслужни тутори наши, општепоштовани и многозаслужни г.г Урош ВујиК.\\ Ђока Јездимирови^. Хвала вам на заиста неуморном труду вашем, хвала вам на најревноснијем заузимању вашем; у име цркве наше хвала вам на узорном и савесном ревновању вашем ! . . . Рекох вам мало пре, да је „Црква Хрисгова прекрасна башта Божја и у тој башти да је Христос многоплодна лоза живота, а аиостоли и ученици Његови да су грожђе зрело и красно на лози тој". Сви мп знамо. да и плодне некад лозе наше и данас родне њиве и бапгге наше не доносе нам ни рода ни плони плода, ако их у своје време не залије с неба благослов Божји. дажда небеска. Па као што је лози нашој обичној и њиви и башти нашој, за рад и нлод, пренужиа у своје време дажда Божја, тако је исто и башти Божјој — цркви нашој — нужна роса небеска на којој приспева и лоза и грожђе; та роса нам је овде благодат Божја, коју данас призвасмо освеИењем у храм овај. И . .. сж джх скатми шскати ! . . Храм без те росе небеске, која га залива, без благодати Божје не. би био дом и стан Бога живога, него би био обичан дом. „Човек без душе и даха није