Српски сион

С тр . 800.

.СРПСКИ сион ц .

Б р 50

више човек, но труи и леш — и храм без благодати Божје, без освећења Духом Светим неби био храм Божји но дом обични. И овај храм има ту росу небеску, која га орошава, има ту благодат Бож.ју — она је данас и од данас на свагда у њему онако, као што је душа у човеку". И на тој роси благодати Божје ниће и клијаће, храшће и цветаће и у будуће наших старих три најлепша цвета Хришћанска: вера, нада и љубав њихова! И у то.ј вери, нади и љубави наших старих гор^к (ш Н ји/мх СЕрдца наша, браћо! Помолимо се из дубине душе наше Господу Богу и рецимо Му: Боже благи, Госноде небеса и земље! Теби данас сви скрушеним срцем припадамо, Тебе смирено молимо: утврди и у нама веру старих наших у Тебе, као што си дом овај данас утврдио; обнови, иојачај и у нама наду на помоћ и милост Своју, као што си и сводове овог дома Твога обновио и појачао; и освети и унутрашњи храм наш: душу и срце наше, као што си и храм овај Духом Својим Светим осветио, — да Те чистим срцем и освећеном душом нашом славимо и прослављамо, докле нас је и једнога. Та Ти си Еог наш а ми људи Твоји — ми за другог Бога осим за Тебе јединог, правог и истинитог не знамо! Ти си наш шшиш, Ти наша снага, Ти наша одбрана. Ти си једина нада наша!. . Погледај Господе милостивим и благим оком на све нас, јер сви ми дрхћемо од страха и трепета пред Тобом, у исти мах дивећи се неописаној и неизреченој благости Твојој... Просвети ум и срце наше, да Тебе сви у очинској доброти Твојој познамо и не изли на нас никада Господе праведну срчбу гнева Твога, но благослови и иомилуј нас Господе штедром Десницом Твојом! Благослови нас све: и старо и младо и богато и убого и пллклкмјша и п$= тшјестк 8 к>цш/ А и и страждкцша и пл-кшшшА, благослови и путника на путу, и бродара на реци и мору, и болника на постељи, и страдалника на невољи, и сужња у тамници! — Благоелови Госиоде и побожну радњу ову данашњу нашу; благослови нас све, да и ми и у овом обновљеном дому Твоме благосиљамо прбчбстное и вмикоп^кпое И лиа Т кос (х)ца и Окша и ОкАтаго сада и свагда и увек и на векове векова. Амин. ч Дане Миши^, * парох при цртсви ов. Уопенија у Иригу. ' У

Исмевање лажних филозофа. (Асааиујло^ т&у срОљобсрт.) Од ФилоооФа Јермије* превео о грчког Милорад Мијатовић „РМошз <1есге1;а зедиепз; ессе Шл Ерн-пгеик 8ор1и81;а ра1аш арег1е ас!тег8а1иг. Еигвиз Ап81о4е1ет У18 8ес1;ап, ШлфЈе РетосгШ нес!;а1;ог аИгцпз сопу1с1а1;иг" (ТаМапиз). „И сви ће омрзнути на вас мене ради" (Мат. 10, 22.; Мар. 13, 13., Лука 21, 17.) Речи те божанствене ускоро се и испунише носле смрти Христове. Злобни Фарисеји осетивши, да ће им се њихово лицемерство у својој голотињи открити, олагиваху, оцрњиваху и сваки могући и немогући кримен наваљиваху ла побожне, али непоколебиве приврженике Хришћанства; — но тај занат не оставише ни после, тражећи само згоде, да нахуде Хришћанству. С друге стране против неустрашивих ироиоведника науке Христове све што се језичништвом зове: Ту је оружана сила језичничаа, ту је и сва мудрост класичка, све је то наперило своје оштре стреле, да уништи Хришћанство. Филозофи језичнички, како би прискочили у помоћ сили државној, нанојени идејама класичних ФилочоФа, нокушагае, да својом ученошћу омаловаже иред очима света узвишене истине хришћанске. Ну при свем том: „81 &ас!ит ШаћаШг ог1П8 шрауМит &пеп(; гшпае", заточници и поборници божанствене истине, не дадоше се застрашити ни поколебати у својој тврдој вери, они вољно нодносише гоњења и мучења, и весело иђаху на губилишта за веру Христову, тако, да с иравом могаше Тертулијан узвикнути: „Крв мученика семе је Хришћанству". Али нађе се и оштрих и врсних пера, да живо одбране истине хришћанске, а свету покажу лажност и заблуду језичничке ФилозоФије. Међу тим врсницима заузимаместо и филозоф Јермија, који онако дивно излаже руглу језичничку мудрост, у њеној противности показује истинитост Хришћанства. „Ко је био тај филозоф Јермије, и у које је баш доба живео, није познато; свакако ће бити да је савременик Јустина мученика и Тацијана. Неки хоће да виде у њему Созомена писца црквене историје. По свему се даде закључити, да је и он из круга ФилозоФа постао Хришћанином. У свом делу врло згодно износи противност разних филозофских начела и аисурдност њихову, * М1^пе: Ра4го1о§јае сигвив сошр1е4иа, вепев вгаеса. Тошиа VI.