Српски сион

Б р . 50.

„СРГ1СКИ

СИОБ."

Стр. 805.

састоји се дакле у том, да се не предаје злиш наклоностима, погрјешкама, непристојностима, да пм не допушта господство над собом. да на тај начин не постану пороцима. А дјете прпморати на испуњавање те дужности и бити уз њега у борби против зла, помажући му, ето у том се састоји задаћа васпитааа. Друга дужност васпитања с обзиром на наравствено васпитање васпитанпка пде за тки, да утиче на његову вољу, да те у дјетињем добу појављене зле наклоности, погрјешке и ружни обичаји, у дјетету не постану породпма, шта впше да наравствена воља извојује господство над њима и мало по жало их истријеби. Да се сад и тој дужности удовољи треба, да се васпитање прпдржава двојаког правца. Бапме а) Оно мора васпитаника сталнпм вјежбањел у добру привикнути на добро, да га привикавањем мало по мало доведе до врлине. Бривикавањем воља добије константни правац к добру, и ако га је једном добила, тада јој више није тако тешко, да у том правцу ојача, да с тим споји наравствени мотив и да се кроз то заиста навикне на врлину. Бривнкавање на добро је, дакле, најглавније за првашње стадије одгајања у интересу наравственог образовања. Али што више одгајање напредује, и васпитаник по годинама зрелијим постаје, у толпко внше мора васпптач на то пазпти, да он васпитанпка поведе од голог прпвикавања к слободном извршивању добра изпа равственог мотива, и да га на тај начин уздпгне до степенице праве наравствене врлине. С друге стране сталним савлађивањем злих наклоности, погрјешака и злих обичаја, васпитаник мора на том радити, да му оне пређу у навпку. Јер ако у том правду наступи павика, тим је већ утрт пут, који неизбјеживо води пороку. Бавикавањем ојачају паиме оне зле наклоности, погрјешке н ружни обичаји. и наЈПОшље добију власт над вољом и повуку је у пропаст. Као год што се, дакле, васпитаппк мора привикнути на добро, да му на тај начин то привикавање начини пролазни пут к врлини, тако псто нривикавање на зло мора се спријечити, да му на тај начин оно не направи пролазнп пут к пороку. Али баш тиме, што је то привикавању у њему спријечено, њега треба дотле довести, да се с временом из наравственог мотива сам уздигне до самосталног и слободног савлађивања зла. Ипак може се догодити, да ушљед пемарног васпптања или без обзпра на то, нпак нестане у васпптанику наравствене погрјешке, п његова се воља у то заплете. Ако се то збило, тада васпитање

има још већу задаћу. Оно мора наиме лијечити ону погрјешку. Оно мора наличпти овдје лијечнику, којп гледа, да са сходним средствпма иблијечи болест, која се у организму настанпла. Јер ако се такве наравствене погрјешке рано не лијече, тада хватају све дубљег и дубљег корјена у васпитанику и најпошље растроје цјелокупнп наравствени живот његов. Васпнтање треба да отклони те судбоносне пошљедице од њега, служећи се зато наравственим средствпма. То су дакле припцппи, по којим се мора цпјело васпптање управљати с обзиром на наравствеио образовање воље. А сад иређимо к нарочитим правилпма, којих се с обзиром на образовање воље к наравствености и религнозности морамо придржавати. (Наетавиће се.) Тумачење речи и назива, који се употребљавају у дрквеном језику.* А. К г н ( ц х. (Јагње). Ова је реч узета из грчког језика и долази од речи а^ос, што значи: чисти, незлобиви. Ово етимолошко значење речи Лгнецх, одговара својствима кротке животиње, која то име носи. Између свију осталих животиња, које су се у Староме Завету на жртву приносиле, јагње је имало неко првенство; оно је одређено било за пасхалну жртву, и за ту прилику прописане су му биле и неке особине. Наиме, за насхалну жртву се захтевало окча сов^шннно, Л1ужескх полх непорочно и едино= /1*ктно (Исх. 12. 5). То на жртву пасхалну принесено јагње, чија је крв спасла Евреје од руке Ангелове, која је морила првенце египатске и чије је тело питало Евреје пред полазак у земљу обећану, — то јагње бејаше нредслика (праобраз) Спачштеља ^света Исуса Христа, Који гаки> единол^тнћш Лгнецх колек> за кск^х закланх вмстк (Пасхална песма); с тога је и Јован Крститељ, видећи Исуса Христа, где иде да се крсти, назвао Га Јагњетом. говорећи: се Л гнјцх Кожш, кзшлаи гр^кхи лира (Јов. 1. 30). Господ Исус Христос није * Радња је ова у главнои превод дела: „Слсчирк прав»слдкнаг« Ц!рк»вно-Бог»ел8ж!бНлг« лзмкл и скдфеннк!;;* окрлдокх. Сочниете свацјжннкл ЕаснлЈл Мнх-анлоксклго," с неким изменама и допунама. Тумачење ово може ее добро употребитп при катихизирању у опште, а у главном у повторној школи, те држимо, да ће ее њиме моћи користити евештеници и учитељи. Ст. С. И.