Српски сион

Сгн 806

Б р . 50

одбадио назив јагњета ни у дарству славе Своје, о чему се уверавамо из откривења св. Јована Богослова, који је гледајући славу Исуса Христа, видео Га као заклано Јагн.е, Које стоји на престолу небесном и прима славопоје дркве небесне, пред Којим прослављени свети устају са нрестола својих^ и скидају круне (венце) своје појући Му „ДллилШ" (Апок. гл. 4, 4. 10; гл. 5, гл. 14.). И света Православна Црква сходно речи Божјој, усваја Исусу Христу име Агнца у св. евхаристији и назива Дгмцшх онај део светога хлеба, који се за време проскомидије вади из прве иросфоре и опредељује за тајанствено претварање у само пречисто Тело Господа Исуса Христа. ћ к л д I с т х. Ова је реч грчка (аха&сатод); на нашем дрквено-словенском језику одговара јој реч 1искд<шнх. којом се означава време у које се не сме при богослужењу седети. Акатистом је названа песма, која је састављена у Грчкој у половини УП. века у почаст пресвете Богородице, и која је први пут појана у Цариградском Влахернском храму. Она је састављена у славу Пресвете Богородице, Која је чудним начином избавила Цариград од непријатељског нападаја. Неседалном песмом (ика.■9-10X05) названа је с тога, што су њу свагда појали па и данас поју у црквама стојећи, док међутим има црквених песама, приликом којих је дозвољено седети и које се с тога називају скдалнили. Ака.тист се сједињава с канонсм и почиње се после шесте песме канона коздаком: КозкрЈннои воево^д-к пов^кдит* елкнаА; за кондаком долазе 24 песме, по броју грчког алфавита. Сваким писменом по ал фавичином реду заиочиње се по једна песма акатиста, што много олакшава, да се песме по реду запамтити могу. Песме се ове смењују и називају се икосима и кондацима; икоси се завршују ангелским иоздравом рад8ис<л ! а кондаци — несмом аллил&л. Акатист се завршује понављањем првог икоса и кондака. Акатист се може појати увек и у црквама и у кућама и на сваком другом пристојном месту, а осим тога, по уставу црквеном он се мора појати у суботу пете седмице великога поста на јутрењу, за спомеи чудног избављења Цариграда од ненријагеља. По обрасцу акатиста састављеног у почаст пресвете Богородице, састављени су још и многи други акатисти, на нример Господу Исусу Сладчајшему, Успенију пре-

свете Богородице, св Оцу Николају и другим светима.* " т ДллилНд. Ово је .јеврејски израз (халлелу-ијах), што значи: „Хвалите Јехову." Како нам Јехова означава свагдасуштну (вечиту) Силу, која је Бог, то и песма — „халлелуијах" значи: „хвалите Бога, хвалите Онога, Који је Свагдасуштна Вечна Сила". Ова се несма употребљавала у Староме Завету ири појању псалмова; једнн се псалмови почињу а други свршују, а неки и почвњу и свршују, песмом: лллилВТл. У псалтиру по јеврејском кондексу, песма је ова употребљена 24. пута. Она се не налази у другим књигама Старога Завета. Новозаветна Црква Христова нримивши из старозаветне цркве псалтир, да га употребљава нри Богослужењу, примила је с њим заједно и несму лллил8 ; а. Али по особеној вољи Духа Божјег, који свагда живи у цркви Христовој, она није никада и никоме дозволила, да поменуту песму употребљује у преводу на којем другом језику. Све хришћанске цркве разних вероисповеди унотребљују ову песму у њеном оригиналном јеврејском облику, да би тиме као означили, да ће се у будућем животу сви народи сајединити међу собом и с ликовима анђеоским, те ће не само једним срцем већ и једним устима, заједно славити Бога, вечно му појући : лллил8Тл. Овај величанствени славопој свију разумних бића видео је и Јован, те нам га и описује у откровењу говорећи: Отшшл^х гллсх велш нлродл л»нога нл нЕвеси, гллгол (Офе : лллилШ. И второе р-кшл: лллил8Јл. И плдошл двлдесАтх четмр« стлрцк! и чстк1ре животнл (т. ј. херувими) и поклони= шлса Богови, скд/мрелЈб нл престол-к, гллго= лкмре: ллшнк: лллил8Тл. (Апок. 19. 1—4). Према томе и ми, кад год у нашој цркви појемо лллил^Та, тајно престављамо херувиме, који непрестано ноју ову л песму у славу Господа. Ллтлрк или 0 л т л р к. Реч ова узета је из латииског језика и долази од а11а и ага — узвишени жртвеник. Овако тумачење речи олтара, сасвим одговара унотреби ове речи; јер иод овим називом разумемо ми источни, узвишени део храма, у коме се налази нресто. Олтар је одељен од храма засебном преградом, на којој се налазе иконе и која се због тога и назива иконостасом. На сред иконосгаса начињена су врата (двери), која се * И св. Сави. Ур.