Српски сион

Ор 838

Вр. 52

прекидало у потомству Ароновом све до Исуса Христа велвког Архијереја, који је прошао небеса (Јевр. 4, 14). Уређујући цркву Своју на земљи, Господ наш Исус Христос је саоиштио Архијерејство Својим Апостолима и њпховни насљедницима и потврдио га посланством Светога Духа, Који и данашњим даном соверша* гх скацјжники (стих. на Духове) у цркви Христовој. Б. II д 'к н У г к с е н о 1|1 н о (. Назив овај нревео бн се на срнски бдење (несиавање) мреко целе ноЛи. Овако се назива црквено богослуЖ' ње, које би се по проппсу црквенога устава имало служити нреко целе ноћи у очи недел.е и великих празника. Богослужење ово састоји се из вечерња и јутрења с ирвим часом; пли из великог повечерња и јутрења између којих се по уставу читају синаксар, дела апостолска или који од састава светих отаца. Да бп иак богомољци могли издржати ову дугу молитву, те да услед слабости тела не би и духом малаксали освећују се на крају вечерња хлебови и вино и раздаје им се да се поткрепе. Свети оци су богомудро установили ова свеноћна бдења, да би ми бдијући на молитви целу ноћ, достојно спремљени били за, дочек наступајућег празничног дана. Код нас се никада не обавља бдење нреко целе ноћи. Него се у место тога у очи недеље п празника држи вечорње. На овим вечерњима у очи празника освећују се хлебови, да би се тиме као потсетили на свеноћна бдења. Рано у јутру нак обавља се по правилу свечано јутрење. Код Руса у градским црквама бива вечерња с јутрењом заједно у вече, али не у току целе ноћи већ скрађено као и код нас. Бдења у току целе ноћи држе се и данас у светогорским и у неким руским манастирима (т. з. пустињама) као и по манастирима у светој земљи. Г1о пропису црквеног устава одређено је V целој години 52 бдења у недељне н 16 бдења у нразничне дане, али ако настојатељ хо!»е може их и више бити. (Услав гл. 6.). 11 ги о долази од глагола бити. Било је дрвена илн метална даска но којој ударају или бију, и том лупом плп звуком сазивају верне на богослужење. Дрвено било се код нас назива клетлом, а гвоздно звечком. Била су

код нас зачењена звонима; али у Т}'рској царевини и другим источним пределима у ко.јима владају мухамеданци ностоје и данас, јер ови варвари но могу да трпе милозвучни звук хришћанских звона. У тим пределима има била различне величпне, као п код нас звона, те се мања употребљавају свакиданом а већа о празницима. По нашим манастирима такође има била и она се употребљавају само свакиданом за означавање мањих богослужења; цо градским црквама нашим пак употребљавају се дрвена била само на св. велики петак за означење тишине и туге која приличи хришћанима при иомену спасоносних страсти Откунитеља Исуса Христа. Влагок-кстх буквално значи добри весник. Овако се код Руса назива прво звоно при звонењу на богослужења, којим се верни позивају на молитву. Назив овај за то је дат првоме звону, што се њиме саопштава вернима добра, блага веот, да се у цркви спрема свршавање божансгвене службе, те нам се тиме уједно даје на знање, да нас премилостиви Бог још трпи, прима нас и са висине небеске слуша молитву нашу. Позив у цркву на момолитву сам ио себи је добра и радосна вест за добро и побожно срце, као што и Давид говори: возкшлихса о <ин4': кх до/их Господжк поидшх (Псал. 121, 1), према томе се радује свако добро срце, кад чује звоно, где зове у дом Божји. Благо* в-кстолгл се назива само ирво звоно, ко.је нозива верне на богослужење а звонење у више или у сва звона (зконж, трезконх) означава, да се богослужење већ започиње. — Код нас нема ових лепих назива, већ уместо њих кажемо ми прво, друго и треће звоно. У многим местима звонење у три нут обавља се у тачним размацима од четврт часа, те се иза трећег звона богослужење заночиње; на неким местима пак прво звоно звони се у одређени час, друго кад свештеник дође у цркву, а треће при ночегку Богослужења. Свакако врло лепо и разумно би било, када бн се и код нас одомаћио назив клагок^кстх за прво звоно. К л л госл о к ( н I ( ^л-квадкх. Као што смо горе навели, на свеноћним бдењима је иронисано, да се при крају вечерња или великог новечерња благосил.ају хлебови, вино и уље, што се све раздаје верннма ради поткрепљења, да би могли издржати дугачку п трудну мо-