Српски сион

Б рој 52. „СРИСКИ СИОН" С тр . 837.

назвала, што је између седморице ђакона, које су апостоли изабрали, он био први те се према томе њиме започиње дјаконстро новозаветне Цркве. Имена прве седморице дјакона су ова: Стефан, Филии, Прохор, Никанор, Тимон, Пармеп и Николај (Дјеј. 6, 3 — 7). Назив архиђакона у нашој митрополији носи обично један од дворских ђакона који се налази уз особу Митрополита-Патријарха, остали пак одликују се називом протођакона. У Руси.ји назив архиђакона носе одликовани ђакови у већим, а по највише у ставропигијалним манасгирима, а назив протођакона даје се ђаконима белог свештенства, ко.ји служе у епископским катедралама и другим већим саборним црквама. Код нас се обично и једно и друго одликовање даје само ђаконима монашкога реда. — Ирвенство, које иде уз ове титуле, само је првенство части, а не власти, јер архиђакон није главар ђакона, него нрви међу њима при служењу л и другим скуповима. Д р \ Т /и <1 н д р и т а је реч грчка и значи иачелник, главар, старешина манашира (аруг! — почетак и јлаубра — манастир, пећина). Архимандритима се називају само старешине већих и главнијих манастира. Иза архимандрита долазе старешине мањих манастира с називом — игумана. Код Руса има још и један трећи назив за настојатеље малих манастира и тај је стројитељ, код нас овај назив не постоји. Архимандрити се код нас одликују тиме, што носе напрсни крст (на црвеној траци, док међутим епископи га носе на зеленој); у Русији архимандрити имају много више одличја, наиме: На мантији могу носити скрижале, а осим тога митру (без крста на њојзи, само у Малој Русији носе и архимандрити митру с крстом) и налицу. Велика ова одличја дају се архимандритима с тога, што се они сматрају за свештена лица, која су најближе највишем степену свештенства — епископству. ДрхТстратигх. Ова је реч грчка (арх^ атраттјуод) и значи војсковођа. У нашој се Цркви архистратигом назива Архангел Михаил, који предводи небесну војску у борби с ђаволом и његовом војском. Из Светога Писма дознајемо да се небесне силе с давних времена боре са силама адским. Архангел Михаил се препирао с ђаволом већ и за тело иророка Мојсеја и победио га је именом Господа Бога

(Јуда 1, 9). Последња борба и победа над ђаволом описана нам је у откривењу Јовановом, где је Архангел Михаил престављен као победоносни предводилац војске небеске: Н Бћ'|стх вранк ид некеси : — говори тајновидац Јован — МТрилх и Зггми еги> краик сотвориша со и ерасА и аггму егчџ. И ие возлтгоша, н /и-ћстл не Лкк -ктеса ил1х ктол18 на некеси (Апок. 12, 7. 8). А р )( 'и и Т с к о п ж, је реч грчка (ар)чгтохолсх;) и значи — главар надзиратеља, главни надзирашељ. Овим се именом називају старији епископи. Архиепископ не мора баш у самој ствари бити главар епископа, него назив тај добијају одлични епископи да би се тако одликовале и наградиле њихове заслуге за цркву, или ради почасти града у коме им је столица. По служби су дакле епископ и архиепископ у свему једнаки. У стара времена пак архиепискоии су у самој ствари били главари или барем руководиоци подручних им епископа. У нашој Митрополији само Митрополит-Патријарх, као такав носи титулу Архиепископа, док међутим у Русији, и у другим областима православне Цркве назив архиепцскопа добијају и епископи који немају у нодручју своме више епархија. (Н. пр. тако је и у Босни и Херцеговини). Лрх'нр{'и је реч грчка (ар^грго^) — и значи ирвосвеитеник, старешина свешшеника. Овако се називају свештена лица која заузимају највиши степен свештенства и по благодати која им је руконоложењем саопштена имају власт давати благодат свештенства и другим лицима. Служба је архијерејска једна, но из уважења према старешинству, заслугама или месту, архијереји носе називе епископа, архиепископа, митрополита и иатријарха. Но то су све одличја части а не власти, изузев митрополита и патријарха који, као старешине засебних црквених области у административном (а не у догматичном) ногледу имају неку вшну власт од осталих подручних им епископа. Архијерејство је божанствена установа. Још је у Старом Завету Мојсеј но заповеди и иодробном уиутству Божјем носветио брата својега Арона на архијерејску сжужбу. (Исх. 28. ЈГев. 8). Ово иосвећење Ароново свечано је потврђено и као обновљено пред целим народом, када је жезао Аронов чудесним начином изникао (числ. 17). Архијерејство се затим није