Српски сион

Б р . 52.

„СРПСКМ сионл

Стр. 841

ХрипГпани, који себе називају католицима, имали за главу Христа и Духа Иетине. а не човека — папу, они пе би искварили Христово учење о св. Духу, не би лишили световњаке иречисте и животворече крви, не би нризнавали за основни камен цркве апостола Петра и његове наследнике — римске папе, када су и сами аиостоли Петар и Павле називали основним каменом самога Христа, и свуда у евојим посланицама називају Главом цркве самога Христа. Називати источну цркву гаизматичком значи хулити на св. Духа, који непрестано чудодејствује у њој на спасење, освећење и препорођење верних, те се подвргавати јавној опасности и осуђењу Божјем и у овом и у будућем веку, ради греха, који се не може опростити. Није могуће, да католици не знају из исторнје и наишх каноничких књига, да је наша вера ирава, па ипак грде и нас и цркву нашу и свагда нам злобе с тога, што ми нисмо никада измењивали еванђеоску истину, иити се хтедосмо нотчинити напп, већ свагда изобличавас.мо заблуде католика. 1пс1е ћ"а, 111(1е ос1шт т<1е ша1е сИсио е4 апаШета рег веси1а ивдие аЛћис. Лревео : Р. М. Г.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Избор Сибин.ског митрополита.) У Сибињу, као што јависмо, заседавао је изборни сабор православних Румуна, да бира митрополита. У четвртак је Арадски епископ Мецан служио архијерејску службу, а затим је у жупанијском дому одржана ирва саборска седница. Световних чланова беше врло много на сабору. Уз узвике „сетреаска" присутних чланова епиекоп Мецан отворио је сабор. У име сабора одговорио је Александар Мочоњи на енископов говор, рекавши, да права румунске цркве нико не може напасти, а да не подрма основу културног раввића румунског народа и отаџбине. Затим ее сабор конституисао и но председникову предлогу уврштена је у записник усномена краљице Јелисавете и митрополита Мирона Романа. Дана 19. (31.) децембра одржан је избор. За митрополита је изабран Арадски епископ Јован Мецан са 64 гласа; карансебешки епископ Никола Попеа добио је 41 глас, а једна гласаница беше празна. Епископ Мецан је благодарио на избору и јавио, да се прима достојанства. Новоизабрани впреосв. митрополит Мецан рођен је 1828. год. у

Зернесту, у брашовској жупанији. 1853. г. био ^е парохом у Рожњави, а 1858 у Зернесту, 1875. посвећен је за Арадског егшскопа. Великих заслуга има за просветни и црквени напредак свога народа. Румунска црква добија у впреосв. г. Мецану родољубива и вредна поглавицу. Дао му Господ још дуга века, да нослужи, што више, слави своје цркве, и нанретку свога народа. (| Паладије високопреоове&ени митрополит Петроградски и Ладошки) родио се 20. јуна 1827. г.; средње образовање добио је у Нижегородској духовној семинарији, а више у Казанској духовној академији, где је и довршио науке 1852. г. са стененом магистра богословије. По свршеним наукама био је предавач логике, психологије, патристике и татарског језика у Нижегородској духовној ееминарији. Ту је рукоположен за свећеника (15. авг. 1856.) и брзо ностао протојереј катедралне цркве. По смрти суируге му, 1860 год. стуни у монашки чин (15. Јан. 1861.), те би именован за инснектора семинарије. Год. 1862. иоста архимандрит, а годину дана за тим инспектор Петроградске духовне семинарије, где је био ректор од 1864. до 1866. год. Год. 1865. именован би за члана конзисторије и чланом конзисторије духовне академије. Покојни митр. Исидор рукоположи га 1866. год. за епископа Ладошког, викара Петроградске епархије. Год. 1869. доби самосталну еиископску катедру у Валогду. Одатле би премештен прво на катедру Тамбовску (1873—1876.), а за тим рјазанску (18761882). За његове многе заслуге, како на учитељској тако и еиископској катедри, одликовала га је и црквена и највиша светска власт. Тако је 1879. и 1885, г. зван у св. Синод, а 1883. присуствовао је нри крунисању руског цара. Чин епископски добио је у РЈазину 1881. г., а 1882. г. именован би за епископа Казанског, где је као и свуда, где је био, оставио знатне плодове свога архипастирског рада. Високим отписом именован би високоиреосвећени Паладије 1886. г. за егзарха Грузије и поста сталан члан св. Синода. Мало за тим би одликован ретким одличјем — бриљантним крстом на шеширу. Био је почастан чжан Клуанске, Московске и Петроградске духовне академије, царског Казанског универзитета, те разних учених и хуманих друштава. Но највећа награда за сав љегов енергични многоврсни архинастирски рад — стиже га 6 година ире смрти, када на име, 19. нов. 1892. г. би подигнут у чин Петроградског и Ла-