Српски сион

О тр . 842.

„(ЈРПСКИ

сиои.-

Вр. 52.

дошког митрополата, те поста „первенствугохди" члан св. Синода. Блажене памети митрополит Паладије уиокојио се 5. декембра о. г. након дуге и тешке болести. Е'кчнлл пал!Атх ! (Избор посланика за земаљски сабор.) Носланичко место у Карловачком изборном срезу остало је упражњено смрћу дугогодишљега његова посланика благопокојнога Данила Станковића. У прошлу среду је обављен у Карловци избор новога посланика за за тај срез и једногласно је, без нротукандидата, изабран преузв. г. министар Троједнички Ервин нл. Чех. У част избора тога био је у патријарашком двору свечан обед за 24 бирача. Са усрдним симнатијама иоздрављамо и ми посланички избор племенитога бившег Сремског великога жупана. Живео! (За администратора парохије) у новоустројеној нарохији Стари и Нови Бановци (код Горњег Товарника), ностављен је јереј Петар Бронзић. (На богословији у Рељеву) постављени су: Радослав Калембер помоћним учител.ем; досадањи учитељ за црквено пјеније Жарко РадониЛ и свршени богослов Алекса ЈокановиЛ суалентима, а досадањи канцелиста у сриској правосл. конзисторији епархије Дабробосанске Владислав БобериЛ привремеиим учитељем за црквено ијеније. (Нове цркве у Србији.) Ове године је у Србији саграђено нет храмова Божјих архитектонске лепоте. Све те цркве нрава су архитектонска ремек-дела. Саграђене су у Јагодини, Крушевцу, Бадовинцима, Параћину и у Мозгову. (Папино саромаштво и богаство.) Као што јавља неки Спектатор (човек, коме су добро познате Финанцијске ствари Ватикана) у свом научном додатку минхенском „Свеонћем листу", ресурси папски врло су оскудни. По његовим' речима Ватикан непрестано треба огромне суме, да подмирује своје расходе, а особито у централној управи у Риму која сваке године треба до 8.000.000 лира (или Франака). А из чега се цокривају ти расходи? Од год. 1870. државни приходи, већ се не налазе у папским рукама. Капитализовано имање папског престола дало је год. 1878, по смрти Пија IX, само око 60 мил. лира, што недаје више од 2 до 2 Ј / 2 милиона лира камате. Цивилни лист са 3 1 / 2 мил. годишњег дара, које је талијанска влада нудила Ватикану, по т. зв. закону о гаранцијама, одбио је папа, јер би примање тога значило да иаиа признаје краљевину Италију. При тако јадним приликама

једина нада остала је још у „Петровим повчићима". И заиста, иапа је шиљао на све стране по побожном католичком свету гласнике, који разнап.аху тужне вести о сиромаштву св. оца, затвореног у Ватикану, а новци почеше са свих страна падати. Најдарежљивија беше Њемачка и Француска: Њемачка с тога, што је тако звана културна борба будила срца у корист папину, као борца за нрава цркве, а Француска с тога, што су тамошње ројалисте, најбогатија странка, очекивале, да ће им пана хтети се одужити тиме, што ће их номагати у борби против републиканаца. Оне су, у средњу руку, сваке године давале папској благајници од 5 до 7, а неких година и до 12 милиона лира Петрових новчића. Тако је, на име, било за Иија IX. Алп стање ватиканске благајне при новом паии постаде много горе. Лав ХШ. већ на првом часу дошао је у судар са моћним језујитским редом, што му је много умањило тај доходак, и ако се је он кашње с њиме помирио. За тим је настунио опћи крах у Риму и банкротство многих Фирама, које су кредитовале Ватикану. Том приликом је Ватикан изгубио од 25—30 мил. лира. Овај се је губитак у неколико ириликом панског јубилеума надокнадио, но то беше само за време, те када ствари дођоше у свој нормални ред, опет се почео осећати недостатак у новцу, а међутим и извор његов у Немачкој и Француској јако је ослабио, кад се пана помирио с Бизмарком и признао републику у Француској. У то доба, како је расход остао исти и требао до 7 мил. лира, а приход давао само 4 милиона, Ватикан се морао обратити неком тајном извору (сигурно Рочилду у Паризу) да би могао расход подмирити. У последње време приход је још већма ослабио, јер је Шпанија сасвим изнемогла, а богати американци затворили своје џепове, јер су јасно видели, да је у носледњем рату напа симпатисао Шпанији. — На тај начин Финанцијско стање Ватикана није ни мало сјајно. о, у осталом, оскудица се осећа само у текућем буџету, а не тиче се основних папских Фондова, — оних знаменитих сандука, које је тако живо описао Зола у свом „Риму" и на којима као да се одмара сам папа. У тим сандуцима чувају се особите ствари, а о карактеру тих ствари можемо донекле судити по оним даровима, што их је пана ЈХав ХШ. добио поводом 50- г гогодишњице свога свећеничког рада. Тада је папа добио од својих верних синова са свих