Српски сион

Б р. 1

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 5.

жји с вјером, да се можемо отрести сиромаштпа нагаега, само ако хоћемо. А у осталом и сиромаштво има своје добро, има своје лијено лице исто тако, као што и богатство, има своје ружно лице. И на нама је, да си код сиромаштва окреиемо ону страну, која је добра, која снокојава, а не ону која обезнокојава душу нашу. А шта вели срнски иарод наш за сиромаштво? Вели: „ Нијс сирома онај, који мало има, него онај који много жели", и јога вели: г Мала глава, мала главобоља", и — г Вогат је ко је задовољан." Па гата хоће да каже тиме побожни народ наш? Хоће да каже то, да срећа нагаа и задовољство, не стоји можда до богатства нашега, него до благослова божја у нама и на нама, и са већим богатством да иде обично и већа главобоља, већа брига и невоља. И тако исто, да богатство наиме није то што и сре%а, а сиромаштво, да није то што и песре&а. „Богат и сиромах срешају се, обојицу је Господ сшворио ", вели и Премудри. И да није тако, не би добро било. Не би право било, кад би ишло редовно ј иснод руке једно с другим: срећа и богатство, несрећа и сиромаштво. Но не иде тако, него ми видимо сиротињу чилу и веселу, а богаташа гледамо гдје обично дрми, хуче и уздигае, свега му је мало, свега му је мало, свега би јога вигае. А откуда може да буде тако ? Може да буде тако отуда, гато је Бог свакоме од нас дао слободну вољу, по којој можемо да си бирамо оно гата хоћемо, срећу или несрећу, благослов или клетву, а не, да срећа нагаа и блажепство зависи једино од нропадљивога, непоузданога богатства нагнега. Не! Ми као синови божји, господари смо, не само свега гато је око нас, пего смо господари и свега гато је у нама. Господари среће наше и несреће, блаженства. И за шо, нити смо сиромашни, ако не ћемо да смо; нити смо несрећни, ако не ћемо да будемо то ; нити смо проклети, ако нроклетство сами ^ге навучемо на се и у се. Тако је с једне стране, а с друге сиротиња мање има жеља, мање потреба, и

за то може лакше да господари жељама својима, лакше да подмирује потребе своје, лакше да дође до среће, до мира и задовољства свога. „ Сирошиња је маши здравља", вели наша народна пословица, а могли би рећи, да је скоро и мати мира и задовољства људскога. А сада пријеђимо к богатима, да видимо ко су и гата су они; какови треба да су, а какови не треба да су, као синови божји и нашљедници овдје на земљи. „Богашсшво је богатима тврд град и ,вели Премудри, а тиме хоће да каже, да, су богати у своме богатству као у тврду гра ду, сачувани од гостиј^ незваних. Богатссво, да буде богатима заиста тврд град, мора да стоји на темељу чврсту, на закону божјем и правди, и у томе граду мора да влада: добар запт, добар божји дух: дух премудрости, дух разума, дух страха божјега. А на оикопима града тога мјесто убојнога оружја, мора да се чују и виде добротиње хригаћанске: мир, вјера. љубав, крошосш, милосрђе, јер иначе богатство није тврд град, него крта ругаевина, која може да се скрха свакога часа, а с њоме да пропанемо и ми заједно. Богатство, да буде сретно и благословено, мора доћи к нама само, а не да ми трчимо за њим као без главе и душе ; и мора доћи к нама као милост божја, и пасти као роса небеска на срце нагае и умекгаати га тако, да може лахко да осјети ближњега свога невољу, и да ју прими као своју рођену. Јест! сретно је и благословено богатство, али само онда, када је оно сиротињи око,гато ју нрати по голи врлети, и кад је оно сиротињи рука , гато ју чува од нонора глува. Таково богатство иодобно је сунцу, јер и оно свијетли и грије оне гато стоје око њега и примају свјетлости, што ју просипа душа богаташа, и примају топлине, што ју даје срце богатога. И таковоме богатству не можемо ми, као синови божји, а да се не клањамо од чиста срца. знајући да „благослов Госиодањ обогаИава '', и знајући, колико бриге и муке љуте задаје богатство богатоме, да одржн богатство своје и да дохотке своје пораздијели само