Српски сион

„СРПСКИ сион. ц

Кр. 2

симпатије, милоште и усхићеног одушевљења, а у нриродама ниже организације — из тих истих осећаја прем; мери природног им раз вића, но уз то још и из осећаја стида. Тај високи морал, ниуколико не би зависио од нада на награду. Једина награда, на коју би нри том гледали и мисао, која би нам служила као утеха у невољи и ослонац у часу слабости -— једина награда била би несумњиви загробни живот (!), — али у овом животу то је одобравање свих л^уди, које ценимо, а у идеалном смислу одобравање свнх оних, како живих тако и умрлих људи, које иоштујемо и хвалимо. Заиста та мисао, да би наш рад одобрили иокојни пријатељи и рођаци наши, кад би живи били, кадра је да нас одушеви, исто као и мисао о одобрењу сувременика. Колико су нута људи висока духа одушевљавали се за рад мислећи, да би им га одобрио Сократ, Ховард, Вашингтон, Антонин и др. Ако таково расположење духа назовемо нросто моралним, реч ће та бити наиотиуна. Оно је унраво — религија : добра д,ела чине само део религије, нлодове њене, али не < аму религију. Битност религије састоји се у чврсто.ј и озбиљној тежњи осећаја и жеља, к идеалној сврси, која је виша од свих личних сврха п жеља. Тај услов остварава се у религији хуматсши исто тако, као и у натприродним религијама: ја сам шта више уверен, да се остварава још боље и савршеније. . Нриведене речи 1-оворе саме за себе. Оне ноказују сву кратковидост, — боље да речемо — сво безумље човечје мудрости, када она хоће да створи апстрактну конструкцију живота и човека, не схватајући живот и непознавајући д )шу човекову. Такова религија, какву си Миљ уображава, може бити довољна само за мислиоце сличне њему, који су одлучивши се од целога света — повукли се у љуску апстрактног мишљења. Али какб да је нрими и схвати народ — живи ирганизам, — који се здружује само са живнм осећањем и сазнањем, а не мртвпм и апстрактним начелом? У народу такова религија, кад би ма кад уведена била, показала би се као новратак незнабоштву. Народ, који не може да предсгави себи одељено од нрироде — ако би могао баш и заборавити веру својпх отаца, — поново бн реализовао за себе какву идеју — васељену, раздробивши је на иоједине силе, или баш и само

то човештво, које му преставља свезу духовног начела, раздавши га на преставнике духовне силе, — те би се само изнова иојавили многи лажни богови место једног ис/гинитог Бога. . . Није ли, можда, овоме суђено, да се још и збуде ? С руског: 1 'адослав М. ГрУЈИћ

Приступна беседа Владимира Димитријевића личнога парохијскога номоћника.* Богољубсзни верни! Када пред вас пу пам ево и на ово свето понриште сејача семена науке небесне. ја тек сада нарочито осећам и увиђам, каква ли се голема промена догодила у животу моме; ја као да тек сада нарочито знад^м, да пред вами сто.јим као један нов слуга Свевишњега, а да сам — служећи се речима св. Апостола Павла — тек по великој благодати Божјој ностао ово. што јесам (I. Кор. 15, 10). Без те благодати дакако да не бих могао ни помишљати на то, да лн се, ето, једва једном инак испуниле жарке жеље и непритајана чежња за светом службом у дому Господњем, где ћу имати величанствену дужност, да посредујем између људи и Господа Саваота, Пастира стада, приносећи на жртвенику Спаситељеву жртву бескрвну за снасење својих ближњих; живпх н сретних, боних и умрлпх. И, верујте мп, богољубезни вернн, ја сам тај свети иозив само са највећом смиреношћу примио. Смирено нодижем очи своје Великоме Ар хииастиру, Исусу Хрнсту, кији ме је и тако без сваке моје заслуге довее довде, и у души мојој са тога небеснога удостојења радосно треити раздрагано клицање цара Псалмопевца: „ко сам ја, Госноде, Госиоде, и шта је дом мој, те си ме довео довде?" (1Т. Сам. 7, 18). Смирено номишљам и на високу благонаклоност Високопреосвоћенога нам Господина Епискона Лукијана, што ме је светим рукоположењем увео у непробојне редове Христорих војника Смирено помишљам и на оно велико поверење, што ми га је, пред лицем свију вас, ноклонио ваш остарели парох, пречасни г. Симеон Когтић, тиме, што је баш мене зажелео себи за номоћника. * Изговорена у Пештанској црквн 13. (25,) дец. 1898,