Српски сион

Кр. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр . 23.

Смирено помишљам и на оно одлично благоволење, којим је мене, спна далеких крајева одавде, у своју средину примила честита и узорита дрквена општина нештанска, поверив ми с ирва маха узвишену службу вероучитељску, и сагласив се уз то сада једнодушно још и у томе, да јој и као свештеник служим. 11а смирено номпшљам ево и на терете службе ми нове и свете, као и на недостатке слабачких ми људских снла, те ми је при овом ночетку дакако на уму и мо.ј свршетак, када дневима мојима кудне последњи час, када будем ова.ј живот другим променио и име моје међу живима заборављено, а ја стајао будем пред судијом неумитним, да му дадрм рачуна о делању своме. . . Ступио сам, дакле, ногом несигурном, као носледњи изданак једнога огранка прастаре лозе свештеничке, у стопе својих преда,ка, богонародних служитеља, да у Цркви Христа Спаситеља, а у крилу народа српскога православнога — и сам посветим слабачке силе своје у сврху што већега рпзвоја верских и народносних побуда рода свога, из кога сам поникао. Стога и могу донекле већ сада знати за сва преимућства и све терете, за сву величанственоот и сву одговорност, за сва задовољства и све подвиге, за све радости и све жалости, с којима се наш свештеник сретати мора. Па зар да се све то баш овога часа, када први пут стунам цред једну богољубезну паству, не дотиче срца мога силом неодољивом? Зар да ми не застрепи срде у грудима, са обзиром на све то, у свечаноме и светоме тренутку дана овога, који је и мене, ево, са свима тима приликама и ненриликама довео и непссредни додир? Да, ја вам искрено и но души признати морам, да ми ево срце стрепи у грудима. Само што то није она очајна и ниска страва, што спопада човека, који у каквоме положају не уме да се снађе. Већ је то радосни, одушевљени, свети треиет, који срце моје уздиже до нред само престоље Оца нам небеснога, и који духу моме даје крила и окриље, да се винем часком „у оне дивне плаве дворе, вечности тајне храи", да ту пред Творца свога са синовљим поуздањем подигнем погледе пуне захвалности, раширим слабачке руке и откријем душу своју, те да у Њега, који знаде и

за неиспитане цутеве далеке бучућности, тонло и одано запросим благослова очинскога, божанственога, за тренугка овога подвиге тешке: Оче мој небесни, који си ме милостиво позвао, да као смирен слуга у Цркви Сина Твога јединороднога, кћери Сионској проповедам спасоносну вољу Твоју, дај ми снаге и издржљивости, да ми у томе пословању какогодер с права пута душа млада не залута, и дај ми орности, да чврст у вери, чврст у љубави п чврс.т у нади, могу до послетка, вршити ову свету и Теби милу службу, те да узмогбудем и ја, „кад време мојега одласка настане", рећи са Аиостолом: „добар рат ратовах, делање своје сврших, веру одржах" (П. Тим. 4, 8) Ти иак, Исусе Спасе, који си за нас и страховиту крсну претрпио смрт, па и мене водиш ето брижном десницом по трновитим стазама нлачевне долине земаљске, ево, у лоно Твоје полажем свечано искрени завет: да ћу све и сва улагати, да будем такав пастир, „који реч'ма. што говори ином, и сам своијем иотврђује чином", и да не ћу жалити труда, како бих што више био сличан божанственоме узору пастира, који ће за стадо своје и душу своју положити, а пред вуком утајат' се не ће. Када са сводова небесних сјаје на нас јарко сунашде Твоје, хранићу стадо Твоје небесним Твојим млеком, појићу га на божанственим изворима свете Твоје речи; а када, обноћ, сред милијунима трептавих звезда тихано греде месец јасни, молићу се за њега, беспрекидно, да би га спасење науке Твоје одазвало и у правди и кротости одржало. Чини&у шако, јер је шо света воља ТвОЈП. Спојте се иак самном у тој молитви мојој, богољубазни верни, молите се и ви сви IV сноду Богу нашему, да новога слугу свога заиста и обдари креиошћу великом, којом ће му ваљати у светој служби свештеничкој делати — ради спасења свога и поверених му верних. На уму ће ми међутим бити беспрекидно упутство св. Аностола Павла, похвале васељенске, чаду Тимотеју: „Заклињем те дакле пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима доласком Његовим и царством Његовим: нроповедај реч, настој у добро време и у невреме, покарај, запрети, умолп са сваким сношењем и