Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

учењем; буди трезвен у свачему, трпи зло, учини дело јеванђелиста, службу своју врши" (II. Тим. 4,' 1. 2. 5). Нигди дужности свештеника Христове Цркве нису тако тачно, тако строго п инак тако љупко, тако кратко и ипак тако свестрано определење, као у ово неколико речи! Како, дакле, да тако богомудро уиутство не проструји и кроз читаво моје биће, када, ето, и по свему видим, да се све то од сада и мене непосредно тиче? Та и мени ваља од јако проповедати реч, настојати у добро време и у невреме, покарати, запретити, умолити са сваким сношењем и учењем; и ја, дакле, морам од селе трезвен бити у свачему, трпити зло, чинити дело јеванђелиста, службу своју вршити! Ућићу, дакле, у средину вашу као весннк Бога живога и као Његов највернији роб. Само што Госнод мој и Бог мој не тражи робове, снутане у окове тешке, а не тражи ни веснике, који иду пред дрским охвајачем, ираћени силом неодољивом и јеком труб& убојних ■— Господ мој и Бог мој тражи слуге и веснике, који ће као оно Његових дванаест Апостола, људи кротких и благих, наоружаних једино мачем Његове науке: тек оружјем Његове речи и неодољивом силом љубави Његове завојштити нротиву срдаца ваших, да Му их безусловно покоре. Као такав, ето, примаћу у наручја своја на, прагу живота већ саму новоређенчад вашу, и говорићу вам: „дајте мепи ову душицу, да је заоденем у светло одело невиности, и да је приведем у крило Цркве Хрисга Спаситеља, који је и тако рекао за децу, да им не брани нико, да к Њему дођу, јер је њихово царство небесно. Удаваче и женике ваше дочекиваћу, ево овде пред светим олтаром, да их свежем везом нераздвојном, да се више за живота разићи не могу. Залазићу и у домове ваше — но светој служби својој, и зван и незван. Пошкропићу вас светом водицом богојављенском, и припаљиваћу свеће воштанице пред светим иконама домаћих вам светковања Приметим ли, да се гдегод стао утајавати светли пламен милога нам Србовања, гледаћу да отпирим с њега сивн иепео нехаја дремежљива,' како би светлост огња родољубива поново се зажарила. Чистима од греха и оправданима међу вама пружаћу светим причешћем залогу сјединења

с Божанством; а грешнике, ту пред правосуђем светога нокајања и скрушене исповести, иотресати, храбрити, тешити, и враћати их натраг пред неверно напуштенога им Оца небеснога. Крепићу болне и немоћне, вршећи дело смиренога Самарјанина, и храбрићу их на исцелење — не само од душевне, него и телесне бољетице. Стајаћу и крај одра умрлих, молићу се Оцу своме небесноме за милостиви иријем њихов у лоно Његово, и тешићу ожалошћену својштину и пријатеље. Али ја ћу, осим свега тога, још и у свима другим стварима хтети да будем на услузи оној црквеној ошптини, која је мене толиким својим поверењем одликовала. Колико ми Бог буде давао знања и умења и снаге — посвећпваћу све то њојзи, не бих ли се у истини и достојним показао толикога поверења и толикога одликовања. Да, богољубазни верни, таква ми се, ето, даде светим рукоположењем служба многострана. И ја ћу ту службу хтети да вршим оном слободом вере и оном послушношћу вере, којом весници Цркве Хрпстове ваља Њега да нанавештавају по читавоме шару земаљскоме у оданој ревности према же.љама и заповептима свога и вашега Господа Бога, Цара царева, чије царство и тако нпје од овога прелазнога света и века, и чијој сили и моћи и тако ни сама врата адова не одољевају! Нема међутим сумње^ да је тежак то посао и голем је то подвиг, што га све, ето, на, себе примих, у толико тежп, што служба свештеничка већ ни с тога није лака,, јер је свештеник светилник, који стоји на врху гори, те га свако види и свако се о њему изражава; јер свенггеник — а и он је човек, крв од ваше крви и косг од ваше кости — са тако много њих долази у додир, а свакоме се угодити не може. Једноме се не свиђа његова личност, други не осећа нужнога поштовања према његовој светој служби, трећега не загрева његова проповед, и тому слично. Али међусобно новерење и права, чиста љубав хришћанска уклања испред несигурне ноге сваки камен сиотицању. Рука руку мије, и браг с братом руши сваку незгоду. С тога вас и молим, богољубазни верни, да ме и у новој н светој служби свештеничкој предусретнете са исто онолико поверења и да ме и као свештеника штитите са исто онолико љубавп,