Српски сион

Б р . 2

С тр . 25.

као што ме предусретасте и штитисге и до јако као учитеља вери деце ваше, а ја ћу и у ову, и ако овде цривремену службу, улагати такођер сву снагу и свуколику вољу своју. Па пружите ми, богољубазни верни, пружите ми орно н вољно руке своје у свети савез тај: јер Господу и тако треба — осим верних слугу, који ће вредно и савесно проносити славу Његову — још и веран народ, који ће ту благу вест о Њему и примати и чувати је у срцима својима и владати се по њојзи; јер где се око слуге Божјега. стичу добри пријатељи и мудре старешине у делу богоугодну, ту дакако да мора и плодова слатких бити, ма каква горка била опачина злих времена. У тврдоме уверењу пак, да ће Госнод Бог на тај савез наш ниспослати благослова (Јвога, ја се и захваљујем ево са синовљим страхопоштовањем Високопреосвећеноме нам Господину Епископу Лукијану, што ме је удостојио светога рукоположења, и мене на прво службовање свештеничко овамо уиутио, а узоритој и родољубивој црквеној општини нештанској и њезиним многоштованим представницима од свег срца буди хвала, што су ме и као свештенослужитеља у своју средину онако једнодушно и тако пријатељски примили. Благослов Господњи, дакле, благоволење Високопреосвећенога нам Господина Епископа Лукијана, поверење славне овдашње црквене општине и њених родољубивих старешина, као и љубав ваша, остали богољубазни верни, дај Боже, били станац камен, са кога ми ваља дело свето почети и развијати! Амин.

Заповеди о девет јеванђеоеких блаженетва. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. ВитковиЂ. Недалеко од Капернаума, града у Палестини, подиже се гора „блаженства". Тамо је по предању изрекао Господ наш Исус Христос ученпцима својима и множини народа ону дотле нечувену „проповед на гори", коју је отпочео са девет зановеди о блаженству. Једном, како прича св. јеванђелист Матеј, виде Господ, да многи народ иде за Њим, попе се на гору, седе и окружен ученицима својима и многобројним народом отвори божанствена своја уста и поче учити. (Мат. V. 1. 2.) Блажени

— била је прва реч, ко.ју је изрекао божанствени Учитељ. Та се реч свагда слуша с ра дошћу. Свако свагда жели бити блаженим, сретним: то је осећај, који се с нама заједно рађа и никада не умире у срцу нашем. И у почетку човек је заиста створен био Богом аз вечно блаженство, но сам је лишио себе истога. Први човек није одржао нрвобитни Завет с Богом, нао је и грехом својим увредио преблагога, бесконачнога Отворитеља. Грех је разорио блаженство човека и подвргао га разним невољама. Помрачење разума, изоиачење воље, нагрђење обличја Божјега, — то су те опасне последкце, којима је заражено било сво биће ирвога човека. Последице греха првога човека показаше се и на целом човечанству: грех остао је грехом свију. (Рим. V. 12.) Услед тога човек се јавио пред правосуђем Божјим, као чецо гнева и проклетства. (Ефес. II. 3. Гал. И1. 10.) Опћење између Бога и човека постало је немогуће тако, као што је немогуће опћење светлости са тамом. (2. Кор. VI. 14.) Но бесконачна љубав побудила је Бога, да ишчупа човека из тог бездна греха, у који се он сам сурвао. Син Божји ценом својих страдања, која је Он претрпео као човек, благоизволео је искупити пало човечанство испод власти греха, измирити га с вечном правдом Божјом и открити му пут изгубљеном блаженству. И ево Исус Христос јавља слушаоцима својима радосну вест, да знају, да је поново откривен пут блаженсгву за свакога, ко га жели. Он нам је отворио двери блаженству, као што и сам говори: Дзх есмћ пбтк и мстина и жикотх : никтоже пршдета кз Отц8, токлиџ /инок>. (Јов. XIV. 6.) Дзх еслњ дкерк : мнок> <ире кто кни* дета спасетсА. (Јов. X. 9.) И тако је могуће свакоме носледоватељу Христовом, свакоме хришћанину, иостићи блаженство. Но за достигнуће његово, да човек заиста овлада њиме, није доста бити само хришћанином, исноведати веру у Христа. Да би заиста иосгигли блаженство, ми смо дужни прибавити још и особити подвиг, дужни смо се упражњавати и у делима благочашћа. Сам Госнод овако говори о томе: что /Млч зок4т6 : Господи, Господи, и НЕ тко рите, аже глаголкз! (Лук. VI. 46.) Њ ксакх гллголаи ти Господи, Господи, книдет/, кх царсткТе НЕкесное: но ткор-ли колн> Отца <мо* его, иже естк нд невегкхх. (Мат. VII 21,) ИГта смо дакле дужни чинити, да постигнемо