Српски сион

<Јтр 58

„СРПСКИ СИОН."

фразом, демагошком раскалашношћу и сујетном безобзирношћу. него намећу и умењем. Не обмањивањем народа, него мудрим вођењем народно-црквених нослова. Што свегатога пема у 8 / 10 , а можда и више њих, међу 59 данашњих носланика, заслуга је страсне агитације изборне, чији су таласи на површину избацили и оне, који могу бити „добри људи, али су рђави музиканти". А што и оне можда 2 / го од 59 посланика нису умеле и могле по својој памети и бољем уверењу послужити родољубивије и савесније автономији, можда је грех опих 3 / 10 , али свакако и оне 2 / 10 , које су допустиле, да их воде автономни букварци и кракелери. Зато смо и дочекали бруку, посћ ше с1а §е\\'езеп! Зато и морамо, да слушамо буквицу, коју државна власт чита већини саборских посланика о „гледишту добро схваћенога интереса автопомије". Монда им се очи још неће отворити. Они ће жмурећки и даље. Тако жели и ј.адан наш „Браник". —

Одлука орпоке правоолавне црквепе општине Суботичке, да се сазове ванредни састанан сабора и у томе раоправи народно-црнвени устав. Из разлога, што је по гласу отниса уг. кр. министра-председника од 14. јан. 1899. бр. 397. молба више чланова народно-црквеиога сабора, коју су исти поднели иревишњем месту ради поновнога сазива сабора, на темељу највише одлуке од 7. јануара о. г. одбијена; из разлога, што молбеница црквене оиЉсине Новосадске као и сличне молбенице неких других црквених ошшина српских ниеу удостојене ни највише сигнатуре, те су просто враћене дотичним општинама; из разлога, што су ове молбенице, како чланова сабора тако и општина, осим тога, што су унаточ јасним одредбама закона, дакле са повредом автономије, поднесене државној власти. и иначе садрже у себи тешке повреде автономпих права српскога народа, наиме донуштајући држави нрекомеран сутицај у автономном законодавству и убитачаи утицај у автопомној унрави;

В р . 4

из разлога, што је у смислу 3. §-а IX. зак. чл. 1868. и на основу томе установљенога 9. §-а саборског устројства од г. 1874/5. — по којима одредбама ираво сазива српскога народно-црквенога сабора прииада мишрополишу-иатријарху — српски сабор законитим путем и начином већ сазван, дакле молба ради сазива сабора нема ни смисла; из разлога, што по 7. §-у саборског устројства од год. 1874/5. траво сазива ма каквога сасшанка веЛ сазванога сабора искључиво ирииада највигаим авшономним органгша; из разлога, што црквена скупштина ова има иоверења ирема овим својим највишим автономним оргагшма, да ће као досада тако и одсада вршити своја права и дужности по закону и како то захтева корисг цркве и народно-црквене автономије; из разлога најпосле, што је најпреча потреба и по томе најважнији задатак сабору, да пре свега коначно установи целокупно автономно устројство, без кога се неда ни замислити успешан рад и сувремени наиредак на пољу народно-црквене автономије : црквена скупштина српске православне општине Суботичке закључује: 1. да се поднесе представка српском митрополиту-патријарху односчо саборском одбору с тим, да на основу свога права и своје дужности, обележених у горе поменутим одредбама саборског устројства, сазову ванредни сасшанак сабора у време, кад се, створи могуКиосш усиешном раду сабора; 2. да се српски иародно-црквепи сабор умоли представком, да пре свега коначно установи целокуину автономну оргтгизацију, и за тим обави све друге послове, што спадају у круг његова рада; 8. поверава се црквеном одбору да ову одлуку изврши. Да забележимо. У 5. броју Новосадскога „Браника" издао је г. барон Јован Живковић Новосадској „Застави" сведоџбу овога садржаја: 1. да „Вастава" један чланак његов „није иодвргла никаквој стварпој, објективној и озбиљној критици, већ га простој грдњи и руглу