Српски сион

бр. 4

Отр. 61.

оти} т товао је из Карловаца у своју резидепцију у лрошлу среду брзим возом. (Анкеха.) Дана 19. (31.) јануара о. г. одржанаје у натријарашкој резиденцији, нод председншнтвом високопреосв. г. епископа будимскога Лукијана , анкета за састављање вероуџбених књига за основне школе. Намера високопреосв. г. председннка беше, да нредметом ове седнпце буде саветовање само о некојим иитањима, која у дојакошњии седницама не беху довољно раснрављена и расветљена. С тога је >са стране позвана само неколицина од г. г. чланова, а из месга позвати су у саветовање и некоји професори богословије, да би се саслушала и њихова мишљења о том врло важном н тешком питању. Прпхваћено је и пронађено за добро и овом прилпком у главном све, што је до сада учнњено у погледу наставнога илана п уџбенпка. Како се нак састављање некпх књига сувише отегло, то је уједно учпњено расположење и у том погледу. Анкетном саветовању ирисуствовала су ова гослода, од свештенства: ректор Вогословпје и протопрезвптер г. Јован Вучковић, професорп Вогословије: нротосинђел г. Др. Георгпје Летић, синђел г. Иларион Зеремски, јереј Јован Живковић и јереј Милутин Јакшнћ, а као перовођа, протођакон г. Дапило Паителић. Од световњака: г. Никола Ђ. Вукичевић, заменпк главнога школскога референта, г. Мита Нешковић, кр. жупанијскн школскп надзорник у Веловару, г. Аркадпје Варађанин, унравптељ Више Девојачке Школе у Новом Оаду ц г. Ђорђе Милнћ учитељ у Новом Саду. (Архидијецезални Свештенички конвикт.) За шрошли уторак сазвана беше скупштина чланова 'свештеничко-удовичко сиротињског пензноналног за;вода Архидијецезе Карловачке. Задатак и посао тој .екупшеинп је био, да у претрес узме и закључке ■евоје донесе о иримедбама, које су од стране преч. Архидиј. Донзисторпје учињене на правпла конвикта правосл. срл. свештенства Архндијецезе Карловачке, који се намерава основати. На скупштпну је дошло 10 члапова, што ннкако не може бптн доказ пнтересовања архндпјецезалнога свештенства за евоје велеважне ствари. С тога је нредседнпк нротоирезвнтер г. Јеремпћ поставпо одмах пктање, да ли се скуиштииа сматра овлаштеном доносити правоваљане закључке или не ? Са 7 против :2 гласа, установљена је та овлаштеност и надлежност, те је скупштпна прешла на означенн јој дневни ред. Дотичне нримедбе су претрееане свестрано п пажљиво, неке су примљене неке не. Према нримљеним прпмедбама донуњена су правпла конвпктска

н подастреће се сада ноново иреч. Конзисторпји с молбов, да их препоручп Љеговој Светости преузвишеном господину патријарху српском на надлежно одобрење. Кад правила буду одобрена штампаћемо пх у „Сри. Спону". Но одобрењу тих иравила друштво конвиктско ступпло би одмах у живот, а иривремено за то изабрани управни одбор, нримио би од постојећега још брпговодства старога свештеничко-удовпчко-сиротињског нензионалнога завода целу имовину у своју уираву, те би тако и наше свештенпчке удовиде могле доћи до нотпоре, нрема р-асноложивим средствима. (За протопрезвитера Велико-Бечкеречкога) имено^ала је једногласно енархијска Конзисторија Темпшварска, под председништвом свога нотпредседннка, досадањега спстемпзоваиогапарохијскога помоћника у Сеитомашу н члана епархнјске конзисторије Вачке, јереја г. Ђуру СтрајиЛа. (Почаони протојереј.) Као што у званичиом делу саоиштавамо пмепован је нарох у Ади г. јереј Јосиф Поновпћ почасним протојерејем. Новп иротојереј рођен је 23. јуиа 1832; рукоположен је за ђ-акона 21. септембра 1858., а за нрезвитера 9. јула 1861. Бпо је досад одликован црвеним нојасом, и чланје епархијске Конзнсторије Вачке. (Друга посланичка кон#еренција.) Г. барон Живковић издао је иозив господп народним посланнцима, и позпва их, нарочпто оне, који су на молбеници посланнчке конференцнје нотинсани, на договор у Загреб дана 28. јануара (9. фебруара) о. г. „Браник" у своме 7. броју и сам прпзнаје, да је ггосле прве конференције наступила „брука", и да су посланицп нрнтиснути „скоро до дувара", ма да је у 4. броју „онако његовски", напао нас, кад смо ми ту „бруку" н „тоталан неуснех" конштатовалн онравданим укором оних, који су ту „бруку" н „тоталан неуспех" изазвали. Но „Браник" држи, „да саборски посланпци сада треба да пзраде и ношљу гравампналну представку", и одмах отворено вели: „Ми се од граваминалне представке не надамо никаквом успеху 11 . Па где је онда разлог њезпном подастирању? Зар само у томе, што су је посланпци обећалп?! Зар то највиши разлог у њиховој автономној иолитици? Узмпмо да јесте. Алп онда настаје питање: Је ли то обећање било добро нромишљено? И зар неће онда и друга брука, која може бити већа од прве, пасти на одговорност „промишљености" посланнка „народних" странака? Или нека господа аранжерп тих „брука" мисле: ми немамо више шта