Српски сион

Број 5.

„СРИСКИ СИОН"

Стр. 7.3

су се показали и најмањи зпаци незадовољства. Тек око иол дванаест, кад се је редарство пред нашим домом у већем броју нојавило и ужурбало и кад је застава скидана, застало је на улици нешто свијета и радознало гледало, шта ће ее дого дити. — Кад је застава увучена, аплаудирало је 10—20 младића, по свој прилилици средњошколаца, и детића, који су своју хрватску свијест на овај јеФтини начин хтјели засвједочити. Ми дакле са задовољством можемо увјерити Вашу Преузвишеност, да су се загребачка иублика и еви солидни хрватски листови мирио држали. Оно 10 — 20 младића не могу се узети озбиљно, све да су хтјели демопстрирати, њих је редарство могло лако раетјерати, као што је у очи тога дана растјерало мпого већи број демонстранта, који су против суставу и кр. земаљској влади демонстрирали. У Загребу смо често имали демонстрација против јавних и нриватних особа, па смо видили, да је загребачко редарство свакој демонстрацији дорасло и мир успоставило, досљедно, морамо извести нуждан закључак, да је и код ове прилике могло мир и ред уздржати, без да је застава одстрањена, тим прије, што како имадосмо част истаћи, у онће није било видљива стварна повода за уредовање. Али све када би такова повода било, држи иокорно потписана оићина, да је у иравној држави јаче право од бруталне силе турбулентних елемената и да, већ у интересу нравне сигурности има право на заштиту са стране државног ауторитета, иначе би елементи, на ко.је нема морал никаква утицаја, могли доћи до закључка, да српски народ не ужива законито државне заштите и да се на Србе и српску заставу може слободно и успјешно нападати. Ово се ноказало у једном овдашњем листу, који је скидање српске заставе одобравао са становишта негације срнскога народа и покушао свијету иредставити, да је редарствени овај чин у духу његова програма изведен. Да пак овако схватање не би било у

интересу државног ауторитета, ни правне сигурности, ни јавног реда, ие треба носебице доказивати. Преузвишени Господине! Ван сваке је сумње, да срнски народ у заштити своје заставе, налази заштиту свога законитог иоложаја у нашој отаџбини и да је за то у том питању врло осјетљив. Ван сваке је сумње и то, да државни интереси категорично захтијевају, да мјеродавни Фактори и пјелокупно становништво наше отаџбине воде рачуна са чувством и осјећањем српскога народа, који сачињава скоро половицу њеног аутохтоног становништва, и по тому, да заштита наше заставе — без обзира на правну страну овог питања — треба да нађе своје упориште већ у добро схваћеним држа,вним интересима земље. Рачунајући са том чињеницом а и уздајући се у своје право, част је иокорно нотписаиој опћини иодастрети ову представку са покорном молбом, да Преузвишеност Ваша својом државничком мудрошћу овде наведеие разлоге уважити и сходне мјере одредити благоизволи, како би ова онштима у своме праву истицања српских народних застава заштићена била. У Загребу,дне 16. (28.) децембра. 1898. Српсна православна црквено-школска опЋина: Тајник: Предсједник: М. Б о б е р и ћ. Др. Б. Медаковић. Г о в о р* Др. Светиелава Шумановића народног заступника држан 22. јануара (3. фебруара) о. г. у сабору краљевина Хрватске, Славоније и Далмације у нредмету уређења интерконфесијоналиих одношаја. Високп саборе! Ја данас дпжем свој глас у питању најузвпшенпје грађанске дужностп, у пптању најузвишрнијих грађанскпх осећаја, у питању првог постулата данашњега друштви, у питању једнакостп и равноправностп. Ја се надам, високп саборе, да реч моја и глас мој не ће остати глас вапијућега у пустпњи. Ја се тому надам и надати се морам, јер нећу да верујем. да би могао у народу владати смер, који се противи темељној основи друштва да* На овнј говор обазрео се и народни заступник Др. Александер Брешћенски, *а одговорио је и преузвишенп гоеподин Бан. Донећемо извадак из њихових говора, те на све ове говоре рећи и своју. Ур.