Српски сион

О тр . 82.

„ОРПСКИ сион и .

Б р. ().

рог оракула — старај се да не нређеш граиице свога иосла". 1'асејаиост на ра:ше стране иовлачи мисао, раслабљује воЖу и не да јој, да се концентрише у нослу. Растрзајући се на све стране — разноврсним нокретима љубопитства и жел»е за науком, не може човек да се коицентрише и скуии у себе онакав део животне енергије, какав је нреко потребан за коиачан нрелаз од знања к раду. Ма колико образаца и знања. нрогутао дилентантизам љубопитства и укуса, све ће остати беснлодно, ако он ие може да сабере сво своје биће у себе и покрепе га — на рад. Знање, само но себи, не васпитава ни ум ни вољу. Сваки дан видимо овоме примера. Бидимо, на име, много умних људи, бистрих и даровитих, образованих, учених — а немоћних у одсудном часу, када се тражи решење на дело или гврда реч у савету. Али живот наш — и посебан, и друштвен, при слагању одношаја, нри мешању појмова и укуса, — неирестано тражи брзо и одлучно решење. А ми видимо, да када се оно тражи, људи му не иду сигурним корацима и најкраћим нутем, већ околним заодним путевима, огледајући се на све стране. Човек, који у том часу има јасно знање и вољу, који је кадар да у часку нромотри и оцени све оно, што зна да је у свези са иредметом решења вреди за посао сила више него сви нестални и колебљиви умови. Отуд Формализам и ненлодност многих наших савета и савеговања: људи говоре, а не уму да се концентришу на предмету расуђивања. Но, иије оно бољи говорник, који тражи само средства, да улови и снута противника ситним оружјем казуистике или иотоком дивних претња, већ онај, који саветује с тврдим и јасним мишљењем о делу и исказује га јасно и одлучно; није онај, који меша боју и њене прелазе, кадар доказивати, да је у црном бело и у белом црно, већ онај који право и свесно назива бело белим, а црно црним. Није оно нрави судија. који разлажући на длаку свако захтевање и изражавање, чини Формалаи суд но Формалним нризнацима нравде, већ онај, који се брине да пронађе нраву правду, и уме бистрим умом да

проникие у битност одношаја међу странкама. Није опај на дело способан војвода, који је до најмање ситнице изучио сву историју псхода и бојева, те све манире ратне тактике, већ онај, који може у одсудном часу бистрим поглецом да представи у уму свом положај места и ратиих сила, — и одлучним радом воље да одреди успех судара. Превео : Р. М. Гр.

Заповеди о девет јеванђеоеких блаженетава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. Витковић. (Наставак). Но нрирода је наша слаба и немоћна, и тнм немоћнија, чнм смо дубље поринути у дубину греха, а неиријатељ наш силан је и постојано нас збуњује својим замкама. Нећемо ли пасти у чаму, већемо ли доћи до очајања, будући смо непрестано у болу, непрестано зароњени у тугу, плачући за грехе своје. Не Господ не допушта да дотле дође: тш оуг^к* шатсА, обећава Он као награду онима, који плачу. Састављајући се са својим ученицима, Исус Христос говорио им је, да ће их ио.стићи боли, но уједно их је и утешно Л/иинк, алшнк г/1лгои1« кл/их, гакш коспллчггка и козцмдлгге кк1, а лн(>ж козрлд^етсА: ш же шчални кбдетс. но нечллк клша кх цлдостк к 8 дјтх (Ј ов . XVI. 20.). Речи Христа Сиаситеља, изречене аиостостолпма, односе се и на нас све. Ми ћемо бити лишени угодности свега овога, страдаћемо н илакаћемо, у сузама бројићемо дане своје, алп и угешићемо се, бол наш претвориће се у радост. Вллжени нлачКции нмшк: гако возслгк« (тес/?., — говори Спаситељ (Ј1ук. VI. 21.). Но у чему је блаженство оних, који плачу? У чему је утеха њихова? „Где је осећај духовне сиротиње, тамо је и радосни плач; тамо непрестано теку сузе, које душу, која нх љуби, чисте и иотпуно иосвећују" — говори нреп. Симеон, нови Богослов ') Искрене сузе чисте нечистоту срца, оспособљују споко.јству и блаженству срца. С њима истичу, може се рећи, греси из душе наше и утичу у њу реке воде живе, реке благодати Божје, која теши, чисти, просвећује и окреиљује ојађену душу. Иосле тих суза настаје у души тишина и спокојство савести, у ') Нреп. Симеон.. нов. богосл. 1*2 елов.