Српски сион

Б рој б.

„ОРПСКИ СЈЈОН"

С тр. 83.

целом бићу човеком распростире се неки благи осећај и радост. Код многих светитеља, особито подвижника благочашћа. непрестано су текле сузе из очпју и они су знали за благотворни утецај тих суза. И св. црква у име све верне децз своје моли Христа, да дарује те благодатне сузе: гиезнмд <ии подлждк, Христс, каплн, сккернб сердца <исего очнцЈакЈЦЈУд. 2 ) Она моли анђела хранитеља: отх очно с/кзк1 непрестанни* текб|рнА, нс оскбдно тоже даждк /ин, ксего лја 0Л1К1какирЈл, отх к«р)(8 п до ног8. .. Клпли СЛ6= зоточнк1А источити клагодлтх лигк даги Господа оул1олн, свач кш лггмј, гако да т г кл1и мчнститсд сјцдцј л!об. 3 ) Такове сузе греха умирују узбуњену душу. Уселивши у срце гншину и сиокојство, искрене сузе наше оспособљују нас п за право и спасоносно покајање. Шчалк бо, иже по Ноз'к, — говори апостол, покални нераскл/лнно ко спасени сод'клокаггх (2. Кор. УП. 10). По доброти Бож.јој туга и сузе греха утешне су и лековите зато, што благодат Божја предусрета грешника нокајника. Тек нгго се грешник обрати Богу покајањем и скрушеношћу ради греха својих, Бог одмах шаље своју благодат за оснажење грешника покајника у иодвигу покајања. Чим је смернији грешник покајник, чим је искренији у сазнању своје иемоћи, чим је силнија жеља његова сачувати у себи чистоту од греха, — тим"ире пружа му Господ руку помоћи, тим више дарује му благодатног оснажења на путу к спасењу. Ниспослати Дух-Утешитељ уништиће у њему насиље греха, уисиће огањ страсти, донеће у срце росу благодати. Он ће добити онроштен 5 е греха, имаће мир у савесги и осећаће благодатну утеху у срцу своме. Удаливши се од греха, он ће ночети усавршавати се у благочашћу и врлини; душа његова, како говори прен. Симеон, нови Богослов, — „гледајући горе и нознавајући свога Владику, почиње марљиво доносити плода од других добродетељи за себе и за Христа. Они дакле, који су скрушени ради греха својих, и у овом животу имају слатку и благодатну утеху, коју они, који се безбрижно нредају светским угодностима, себи ни представити не могу. Но несравњиво боља утеха чека њих у будућем животу. Тада, како нам открива Тајновидац, — Бог ~Ке омрти сваку Сузу са очију њихових и смрти пе&е 8 ) Поеледов. ев. Иричешћу песма 0. а ) Кан. анђ. хранит. пеема 8. ст. 4. и песма 6. ст. 3.

бити вигие, пи плача, пи јаука, ии болести пеЛе биши еигие. (Апок. XXI. 4.) У будућем животу Гоепод ће отртп сузе са очију оних, који у овом животу оплакиваху грехе своје, засушиће сами извор суза, учинивши краја свима нашим невољама. Тамо неће бити ничега таковога, што би узбунило дух и срце; све силе и способњ с;'и душе испуниће се радошћу, осећајући неизрециву благодатну утеху. Иример срдачне скрушености даје нам сам Христос Спаситељ. Као чисти и безгрешни плакао је Он нашим сузама у тренутцима туге. Наскоро пред крстним страдањима у врту гетсиманском Христос је почео скорв'кти и т8жити и рекао ученицима, који беху с њим, прискоркна естк д8ша ,иоа до слирти (Мат. XXVI. 37— 38.). Но то је била најчистија туга Богочовека, која је за нас немогућа, јер смо потонули у бездну греха. Ми имамо иримере нама боље ближе, боље приступачне за нас. Зна се, да је св. Јеврем Сирин, имајући особити дар за скрушеност, нре свега учио се од св. отаца нлачној скрушености Све његове наравсгвене иоуке, којих је предмет обично скрушеност ради греха и покајање, одишу срдачном скрушеношћу. Сам он неирестано је лио сузе, спомињући дан судни. 4 ) Говори се о преп. Арсенију Великом, да је он за цел« време свога подвижништва, седећи за нослом, нмао на грудима својима платно, пошто су му из очију непрестано сузе текле. Огац Пимен, кад је чуо, да је умро, просузивши рекао је: блажен си ти оче Арсеније, јер си оплакао себе на овом свету! Јер ко овде не оплаче себе, тај ће вечно плакати тамо". . . 5 ) Прави подвижници постојано су оилакивали грехе своје, не знајући ни краја својим сузама. Ево шга се приповеда о подвижнику Диоскору: Он је постојано оплакивао себе. Ученик његов, који је живео у другој ћелији, дошавши старцу затече га, где нлаче и запита га: „зашго тп оче плачеш?" Он му одговори: „оп.такујем грехе своје". „Па ти не знаш ни за какав грех свој" одврати ученик. — „Ах, сине мој — рече старац, кад бих ја по несрећи дошао до тога, да бих могао видети грехе своје, то мени не би била довољна ни три или четири помоћника, да би их достојно оплакали" 6 ). Какву заиста благодатну утеху доноси права скрушеност због 4 ) Минеј : 28. јан. 5 ) 6 ) 0 подв. св. и бдаж. осп. стр. 31. и 83.