Српски сион

Стр . 84

сион\

Бр. 6.

греха, сједињена тоилим суаама, види се иу овог примера. У Гиму живео је неки Викторин, који је до саме старости нроводио грешан жизот. Гек касно у старости нристунио је он иокајању, удалио се у манастир, где је примио постриг иод именом Емилијана. Тамо је он потпуно променуо свој живот. Уништујући ностом грешно тело своје, он је сваке ноћи тајно се уда.т,авао у једну пећипу, тамо се усрдно модио Богу, горким сузама и срдачном скрушеношћу оплакујући грехе своје. Бог је слушао молитву грешника и настојагељу манастира, у коме се преподобни иодвизавао било је свише открито, да су Емилијану ради сузнога покајања многи греси његови онроштени. Дане своје свршио је преиодобни у радосној нади на доброту Божју, а но смрти радује се заједно са избраницима Божјима у небеским становима. 7 ) Тако заиста: сккхрж смзлми, радостио пож= н8тћ (Пс. 115. 5.) И тако: клажжм илачВцми, гакш тТи оут+гшатсА. Велико је блаженство онпх, који плачу: овде на земљи плач им доноси умирења у тужној души, чистп је и просвећује, а у оном животу водн их вечној благодатној утеси. Да ба постигли ово блаженство нотребно је само искреним сузама срдачном скрушеношћу обратити се Богу; Он ће видетп сузе наше, иримиће молитву нашу, јер је близу оних Госивд, који су скрушенога срца (Пс 33, 19.). (Наставиће се).

Тумање речи и назива, који ее употребљавају у црквеном језику. Но Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. Илкић. КаТд. Реч ова с грчког иреведена (расоу) — значи иалмове гране. Како пак фмниково дрвеће спада такођер у род палми, то се под називом ка'Т/Л са свнм иравилно могу подразумевати оне гране од финика, са којима је народ Јудејски сусрео Госиода Исуса Христа ириликом свечанога Његова уласка у Јерусалим. ЕаТд су означавала нобеду Христову над смрћу, о којој су се сви очигледно уверили приликом васкрсења Лазарева. Окмчаи ко к/мш у гаки) поскдитми подкигижж илн вранТи н*к= к'ш\х, в-кткдат дцжјсх пјшсно цк'кт8 ||ш )(х по= чигаелш и овкоднти — читамо у Си') Минеј: 7. март.

наксару. — Догађаја овога сећа се наша св. Нравославна Дрква у недељу нред Пасху (Ускрс), која се недеља због тога и назива у црквеном језику недељом каТи. Подражавајући дечици Јеврејској, која држећи у рукама иалмове гранчице поздрављаху будуће царство Месијино. — и ми у недељу каТи на јутрењем богоглужењу, држећи у рукама зелене гранчице, славимо Исуса Христа вечнога Цара нашега. Но како у нашим пределпма у то доба године, после зимњег одмора само врба у неколико озелени, те тиме даје знак да се у природи живот буди, наши стари установише, да њоме замеву палмове гранчице, којих код нас нема, те да нас она подсећа на општи васкрс, којн ће нри крају овога света бити. Из тога разлога, дакле, ми не стојимо поменутога дпна у цркви с палмовим гранама, већ с гранама од зелене, расцветане врбе, те се с тога у народу нашем недеља ова и назива Цветном педељом (код Руса Вербное воскресенве). Присуство наше на Б »гослужењу са зеленим гранчицама, сведок је вере наше у победу Исуса Христа над смрћу и над адом (наклом). Та мисао изражена је и у празничном тропару иетога дана, у коме се између осталога ноје: И лш, гакш отроцм, пок-кди знатенТА но» САЦЈ6, Т(к-к Иок'кдит{Л1« сди^тн вонњи&" ит.д. К«елзек8их је реч јеврејска и значи господин муха. Овако се звао идол Акаронскп (ког су иначе н валом назвали) Идолоноклоници су га с тога тпм именом назвали, што су веровали, да он може ирогнати све отровне мухе, које се у земљи њиховој иојављиваху. — Господ Исус Христос назвао је овим именом ђавола, као старешину (госипдина) нечистих духова, који лутају по свету и људе наводе на зло, као пгго и мухе лете но ваздуху. — (Мат. 10 25) Сечерн/Л. Овако се назива једно богослужење, које се обавља у храму Божјем сваки дан, и то, као што се већ н из назива види, обично у вече пред сунчевим затаском. Вечерњом се започиње ред Богослужења свакога дана, иошто је наша Црква усвојила обичај Сгарозаветне Цркве, но коме се дан започиње с вечера, јер се и из Овегога Нисма уверавамо, да је пре светлосги била тама, дакле општа ноћ, те је тек иза ове дошла светлост н шстк ВЕЧЕрк, Н Кћ1СТ'А ОуТрО, ДШК вДИНК . . . ВТОЈШИ и т. д. (Бит. гл. 1.). Према томе дакле ве-