Српски сион
В р. 6
О тр . 87
краткоће му, слуитоци могу врло лако, да не схвате потпуни и правнлни му смисао, ако не обрате живу пажњу свију на садржину његову. При другим моменгима богослужења реч конли<н'л се произноси не да побуди нажњу нашу на науку, већ на сами акт богослужвња, те да нас тиме подстрекне на већу побожност. Тако п. нр. на литургији произноси дјакон воншдга тада, када се свешгеник спрема, да уздигне Агнец и изговори речи: „ОкдтаА свАтк1Л1х." Исто тако нас за време литургије позпва ђакон, да пажљиво чувамо црквена врата пред читањем Символа Вере, да не би како ко од неверника у то време ушао у храм и присучугвовао светом прпносу. 1Гри свршавању тајне св. крппења свештеник у три пута чини крст на води освећенпм јелејем, да је тако благослови за материју тајне и нри сваком крсту изговара „кон.че^х," на што појац одговара „11 ллил $Т, а ". Реч ,. конлитх" се исто тако говори и при освећењу часне трпезе, када се ова помазује св мнром. као и при помазивању зидова новога храма. У свима овим и сличним случајевима произноси се реч „конл<ел1х" с цељу, да побуди побожну пажњу присутнога народа на свештенодејство које се свршава. Е оск0есенх . Ове оне духовне песме, које се према пропису црквеног устава имају појати у недељне (воскресне) дане називају се воскреснима. Према томе се и говори: воскресни тронар, воскресни Богородичан, воскресне стнхире, воскресни канон и т. д. Излишно је и говорити, да главну садржину свих ових песама сачињава прослављање воскрсења Христова. Ако се у тим песмама уз прослављање воскресења славе и величају и крстне страсти Опаситељеве, тада се такве песме називају крестовоскреснима. У октоиху се налази обично за сваку недељу иза воскрсног канона и канон крестовоскресни. Не можемо пропустити, а да не сноменемо, да се у броју воскресних стихира што се на субогној вечерњи поју, налазе и тако зване „восточне" стихире. Овај назив тих стихира иогрешан је и ваља га заменути исправком, која се налази већ у богослужбеним књигама новијег издања; у овима је изостављен натпис „восточни", те је у место њега са стране наштампано : „Л н л т о лТ« к и". Грчка реч ашт. о Х тј -— исшок , довела је у забуну прве преводиоце црквених књига и они сма-
трајући ју за придев, назваше и дотичне стихире „косточнк |"-ма, а међутим је иста реч особна именица, она је име творца поменутих стихира — Анатолија, бившег патријарха Цариградског, који је осим ових написао још и стихире на „Хвалите" - К о с к о Л1 л с т I к л. Воскомастиком се назива смеса, која се састоји из воска, мастике, стученога мрамора и разних аромата (мириса). Овом смесом — пошто се прво на ватри отопи — преливају се нрк освећењу престола (часне трпезе) углови његови и тим преливањем се и заночиње прави, тајанствени акт освећења. Еада се иста смеса охлади, тада очврсне и буде јако тврда те снажно придржава углове престола. Ова јачина и практична вредност воскомастике има и своје више, духовно значење. По речима Симеона Солунског и коскх и м&сти)(л гаки> клнтлкнм, цлдн тјнбх вносатса (т . ј. употребљавају се ио нужди као добра срества за, лепљење) и гаки; единитсићнк! цлди христокм длжј до сл1јр'ги кх нлл1к л10 б к е 11 сојдинж Т а ( Г л. 116) Чврстина и јачина овога цемента, који спаја и држи саставне делове св. престола уједно је и најлепша слика кр'кп= кои гак(.џ сл1бртх (П-кснк ггћснси 8, 6) лкжки ХрТстокои, посреством које је Он на вековевекова сајединио нас међусобно једног с другима у Себи Самом и са Ообом и с Богом Оцем СвОЈИМ. (Наетави^е се.)
Миели о проповедништву. Пишта на свету није једнако души, ни сав свет. Ма и неизмерна богасгва раздао (сиротињи), ииак ниси учинио ни колико онај, који само једну душу задобије. Св. Јован Златоусти. * Речи Божјој није потребан сјајан говор, па да на душе делује; јер Дух Свети душе иокреће. На што ми златан кључ, кад њим не могу отворити оно што бих желео, и, шта шкоди дрвен кључ који отвара? Бл. Августин. * Простом виком и грмљавином не ћеш грешника обратити. Бићеш као фишеци без танета, који истина пуцају али не руше зидова нити обарају непријатеља. — Боже мој, кад Христос, који ће нам једном судити, уверава,