Српски сион

Б р. 6

да ће људи и о свакој иразној речи на страшном суду рачун полагати, какав ће рачун тражити од оних, који треба да у његово име говоре! Фенелон.

Уређење интерконфесионалних одношаја у Троједници. Поводом говора др. Св. Шумановнћа, што смо га донели у прошлом броју изјавио се г. Др. Алеке. Брешћенски и преузв. г. Бан. Др. Александер БрешИенски је рекао ово: Данас је први код ставке „бан" нзволео говорнтн велепоштованн г. заступннк Шумановић, и ја као католпк дајем му сасвнм право. Високн саборе, дрквено полигичка пптања данас домнннрају мало не свугде у јавном жпвоту. Верска питања долазе данас у нарламентарну, у опће у јавну раснраву, поглавито с једнога разлога. гато су се концем прошлога и доста дуго у овом столећу уредбе државе, обитељп и школе дебритианизирале. То дебрптианпзирање. високп саборе, је реакцију произвело зато, јер онај смер слободе и знаности, она савршеност, ко.ја се безверском слободом и науком пмао постићи, изјавио се носве. Резултатн су на социјалном и зпанственом пољу недостагни, а и жалосни, а на другима почиње реакција за кристијанизирањем обитељи, школе п другпх уредаба, и то не кристпјанпзирање у једном нли другом конфесионалном смислу, него на начелу хрпшћанско-верском и равноправности конфе.-.пја Г. др. Шумановић како рекох. учпнио је нраво. да је нотакао пптање велеважно. Г. др. ЈПумановић управпо је свој говор на Његову Иреузвпшеност. Ја не ћу нре Љегове ТТреузвишеностн говорити, било би сасвим неЈ'мес-но говорити. (Заст. др. Ннкола Томашпћ: Зашто да се не чује ваше мњење?) Не пристоји се пред рудом ићи. (Бука). Ја ћу ипак отворено казатп главно начело, с којега излазим. Ја држим, д-а се државна власг не сме уплетати у конфеспонална п верска питања, иначе држим, да не сме никога снлити иа ову или ону веру. Казаће ко: то Је начело, које вам је забрањено, алијакажем, то је начело, које нронагира Леон ХШ. у својој енциклици. (Др. Никола ил. Томашић: То су фразе. Овде треба баш закон. Приговори на левпци.) Данас се расправља о наслову „Бан", а кад буде дошао пнтерконфеспоналнп закон, ја имам доста куражн, да кажеш, што мнслим. (Заст. Нико.та пл. Томашић: Немате! Рецпте!) Ја имам куражп казатн, да сте ви г. др. Тома- ' шићу, на скроз крпвом становишту, кад сте, незнам којега дана фебруара ирошло године, пригодом рас- ' нраве о протестантском закону за државу спрам захтевалн Уегап8\теп и ?егет8гесМ Ако ви банке п . . . (К} г ка. Др. Никола пл. Томашић: Ово није одговор; овде треба закон, то хоће Шумановић, а ви велите, нек се држава не меша. Одговорите нато; пустимо иротесганте на мпру.) Донесите

закон. (Заст. др. Никола пл. Томашић: Хоћемо!,То је Борре118р1е1. — Бука ) Молпм, ја који своја начела увек отворено изјављујем ја не терам никакгога ВорреШр1е1а. У оота лом сада није у распрпвн аакав верозаконскп закон, него поглавље „бан" пз прорачуна. (Глас са доснпце: Ни дуализам није иа дневпом реду! Др. Маз : зура: У савезу је с преузв. г. баном! Немпр. Др. Иикола пм. Томашпћ: Али ни оштрим погледпма ии дволпчннм речнма нећете ирикрптп то, да нећете казати, шта се има учннпти у ногледу захтева дра Шумановића. Др. Маз(ура: Оиозицпја то ппје дужиа учпнпти. Гласовп на десиици: 0 овом би се морали пзјавпти! Немир. Бука.) Лредседник (звонп): Молим, господо! Заст. др. Алекссшдер Ђрешбенски (наставља): Враним ја једино оправдапо начело у тпм пнтањпма, наиме начело равнонравности, и нпдаље начгло, да се држава не сме ннпошто мешати у верска нитања нити силом кога силити на ову или ону веру. Ово начело још једанпут пстнчем на умирење г. дра Шумановића. У верама, на и у самол Хришћанству има опрека, али иајмања је опрека у Хрпшћаиству између католика н Хришћана? (Између кога? гласовп на десници.) И-змеђу католика и нравославннх, ако хоћете. Ја сам ознаку „Хришћанин" за „иравославни" чуо употребљаватп од стрлне већине, па мислим, да је п ја могу унотребити. (Прпговарање на десници. Бука.) Председник (звонп). Заст. др. Алексаидер пл. БрешЛенски (насгавља): Господо, тих опрека неће ни државиа власт евојпм законима, патентпма п наредбама докинути. За то већ данас кажем, велепоштованом г. др. Шумановпћу, да ћу драге воље нротпв онпх патената и паредаба гласати, ко.ји докидају слободу савести, одређујући, да се неко силн на нешто, уз што драге воље не нристаје. То је моје становншге. (Преузв. г. бан: Живио!) А ствар је знаносгп, ствар је друштва, ствар је међусоше сношљивосги. (Номир). Председник (звонп). Засг. др. Александер пл БрешЛенски (насгавља): Да н оне оиреке неетану, које деле поједпне хришћанске конфесије, то је уз милосг Божју ствар знаностп и напретка, а не државне силе и патената. Впсокн саборе, говорећи о тпм црквено-ио.титичким питањима, пе могу, а да не рефлектујем сасма укратко и на закључак )\.вора велештованога г. известитеља, који је садању струју хришћанске цркве прииисао некој ослабљивости, некој суморности духова. Ја кажем баш прогпвно: Та нова верска сгруја нпје носледица мира пего последица свестранога одличнога рада на знанственом нољу, на нољу филозофије, црквене иовести н на пољу теологије, и то — кажем искрен > — и на западу и иа истоку у Русији Напослетку, вис. саборе, Њ. Преузвишеност стоји у црквено-иолитпчким питањима на сгановпшту омнипотенцпје држазе, на становпшту супериоритета државе. Истакнула је то Њ. Нреузвишеност више пута,