Српски сион

„СРПСКИ

ност као рефориатор морала у спога народа. Он за то ннје имао ннкакове спреме, није добпо ннкаково, па нн ележентарно богословско образовање, а хвата се посла, којп :тхтева огромпо богословско н дрквено нсторијско знан.е! Но ппак својпм брошпрама он је сплап утпсак учннио и задобно много нрикрженика особито међу ннтелигенцијом, те напокон постао н вођа читавог покрета. ко.ји је силно забринуо црквене власти у Немачкој. Све нам то јасно сведочн, како на врло лабавим основима лежп црквено религијозан живот протестаптског народа. када читавпм иревратом у релпгпозном жпвоту може да му грозп и ма какав иорјчик у оставци! — Примећено је, да у учељу Егидпа ша много сличнога са учељем грофа Л. Н. Толстоја, — обојица се, на пме, старају да ослободе Хришћанство догматике и утврде га на чпето моралним начелпма. Тнме су обојица показалп, да не схватају нн саму битност Хригаћапства — падајућп у заблуде, ко.је је већ давно псторпја осудила. Оцењујући рад Егидиа, као религиозно-моралног реформатора, један немачкп лнст овако, посве оправдано, примећује : „Свуда се тражи да онај, који хоће о некој стварн свој суд п своје мпшљење да пскаже — пре свега разуме се у тој ствпри. У вештини се прпма мишлење само оннх људп, који се у односној вештиии разуму; а при пловљењу морем слуша се само опај, којн и сам уме бродом управљатп. Но, па жалосг, у религпјознпм стварима то не бпва: о цркви и религпјозном животу <-вако хоће да суди и говорп, ма да нема о њпма, ама баш нпкаквог појма. (0, грдна рано данашњега друштва!) У том је его у главном п прва погрешка покојног Егпдна." Гр. (Ставе римо-католичке јерархије 1. јан. 1899.) У Риму с-ваке годпне излазн неки „папскп календар", у ком ое тачно износи стање римо католпчке јерархпје. Такав калеидар изашао је и ове године. У њему се на првом месту износи хронологнја римских папа састављена на основу нстражпвања мозаичких медаљопа у базплпцп св. ГГавла. Лав XIII. броји се као 203. напа и официелно носитнтулу: Намеснпк Исуса Христа, наследник кнеза апостола, врховни првосвећеннк васељенске дркве, патрнјарх запада, примат Италије, архиепископ и митрополит римске провинцпје, енпскон Рпма, те господар светских добара свете рпмске цркве. За „намеснпком Исуса Христа" иду његови помоћници — „кнезови цркве" плп кардпнали, који се деле на кардпнале-епископе, кардннале свећенпке и кардпнале ђаконе. Првнх нма шест, другпх 46, а трећих 5. На челу овпх је Теодољф Мерчељ, коме је сада 9-3 године, а пошто је нај-

старпјп н по годинааа п по служби, то је он п декан или старешина све свећене колегпје кардинала. Петорпцу карлннала носветио је још папа Пије IX, а остала 52 увео је у чин Лав ХПГ. Број кардп нала треба да нзноси 70, те ношто сада има само 57 кардинала, то је 13 кардиналских места још упражњено. По народностп су 31 Римљани и Талпјанп, а осгалих 2(5 су других иародности. Од ових последњих само двојица, а, на нме, Ледоховски (Пољак) и Штајнхубер вмају своју резиденцију у Риму. Остала рпмо католнчка јерархија делн се овако: патријараха западног п источног обреда нма 12; архнепископа и епископа латинског обреда 830; архпепископа и еипскопа псгочног обреда — 50, титуларних архпеипскопа и епископа, т. ј. који немају еппсконске катедре, већ само носе титулу — Зо8, архнеппскона п епнскопа без титуле — 5; прелата пиШиз сИоесезеоз — 3, што све заједно бројп 1330 чланова више јерархије. Развићу њеном много је допринео Лав XIII., којп је основао два патријархата, 0 архпеппскопнја, 2 абатства пиШив (Иоесезеов, 100 епископнја, 60 викаријата, 2 апостолске делегације п 30 апостолскнх префектура, — што све чпни 226 новпх установа. (Церк. Вћсн.) Гр.

о о о о оо о о о

сдсоаооаоааоеадд

СЕТИМО СЕ ШКОЛСКОГ „ФОНДА СВ. САВЕ"

Од г. Вељка Вељкова нароха у Грабовци примили смо 10 ф. 15 н. као ирилог Фонду Св. Саве, скупљен на тамошњој Светосавској овогодишњој забави. Ириложшпе: г. г. Вељко Вељков иарох 1 ф. 'Борђе Марић начеоник 1 ф. Живко Јовић цркв. председник 1 ф. Бркић Павле писар оић. 1 ф. Иоповић Радован ратар (кум при резању колача) 1 ф Обрад Јовић ратар (кум при резању колача) 50 н. Нанта Дрезга ратар 1 ф. Никола Јанковић учит. 50 н. Јефга Цвегковић цркв тутор 50 н. Гавра Сганисављевић лугар 50 н. Лазар Недељковић опанчар 50 н. Светозар Млађан ратар 50 н. из Витојеваца. Живановпћ Никола ро.тар 50 н. Владисављевић Влајко ратар 20 н. Обрадовић Јован ратар 15 н. Марић Перса 10 н. Дрезга Кумрија 10 н. Милосављевнћ Лазар ратар 10 н. Укунно 10 ф 15 н. _