Српски сион

Н р. 8

„СРПСК И сион . а

Стр. 115

бодан од неправде. Но падом он се лишно тога схања невиног-тн н праведностп. По речима Премудрога, л>уди згрешившп, взмскашл по/ин1слшвх лшогн^х (Екл. VII. 30.), од Творца они су обратилп срце и мислн сноје тварима и лишили се нрвобитне нраведностн. Тада је човек први нуг осешо у себи глад н жеђ, којих је насићење он раније налазио у заједници са Извором нравде, од кога је он био отпао. Но над човека био је тако дубок, да је он заборавио и на потребе душе, почео умирати духовном смрћу, предавшп се греху и нороку и свакој ненравди. Глад и жеђ гравде, које је човек први пут осетио услед грешног нада и који су осећаји мо1ли у њему побудити жељу и ш требу иравде, битне потребе разумне душе, та глад и жеђ све се већма и већма у њему заступљавала и заглушавала. Он је умирао духовно и није жалио због лишавања онога, чим би се могао одржати духовни живот његов, као што говори св. писмо: епда прТидбтх мчјстивк1и во гл$вин$ зи>лх, Н1(1ддитх. (Прич. ХУШ. 3.) И само када човек познаје у себи лишење праведности, сазнаје своју грешну сиротињу; када у искреном покајању скрушен је ради греха својих; када се стара обуздати у души својој гнев, непријатељство, завист и друге грешне узбуне, — само тада почиње он гладнити и жеднити правде, сам<> тада у души његовој нббуђује се жудња за онравдањем пред Погом, појачава се же.т,а за праведношћу. Но ма како усрдно било сазнање о гресима, човек, (сгав .1 >ен самоме себи, не може утолити глац и жеђ, које побуђују у њему ови осећаји. Он може гладнити ј . жеднити правде, но не може иостнгнути оправдања иред Богом. Цело биће његово, н душа и тело, заражено је грехом. Према томе он нема снаге, да нрестане грешити, ослободитн се од греха, нема средстава, да исглади грехе, којима је увредио Бога. Но Христос Снаситзљ обећавајући блаженство гладнима и жеднима правде, благовестио је и пут, који води онравдању. Тај је пут — вера у Њега, јединороднога Сина Божјега. По вољи Оца небескога Он се јавио на земл.и, да исиупи сваку правду (Мат. III. 15.), да свако, ко верује у Њега, не иогипе, нега да гша живот вечни (Јов. III. 16.). Према томе под нравдом, о којој говори Христос и која даје блаженство гладнима и жедннма правде, потребно је разумевати оправдање кроз веру у

Исуса Христа. Они који су слушалн нроповед из уста Хрпста Спагитеља и веровали у Њега, ти сјг били гладни н жедни правде, којима Он и даје блаженетво: онн су слушали о правдп и о путу к оправлању кроз веру у Сина Божјега и желелн су ову иравду, жудили су за таковим оправдањем. Но они, који су Га слушали п нису веровали у Њега, тн нису били из броја гладних и жедних нравде: они су слушали о правдн и о средству постизавања онравдања кроз веру у Сина Божјега. но нис-у имали у себи жеђи за том правдом, нису жудили за оправдањем. 0 тој правди или о томе оправдању кроз веру у Христа, говори св. аиостол Павле: иравда Божја вером Исуса Хркста у све и на све, који верују, јер пема разлике, сви греишше и изгубили су славу Божју; и оиравдаЛе се забадава благодаИу Његовом, ошкуиом Исуса Христа, којега иостави Бог као очишЛење вером у крви Његовој, да иокаже своју иравду оироштењем иређашњих греха*) (Рим. Ш. 22—25.) Затим истн апостол још говори: ираведник %е од вере жив бити (Рпм I. 17.). Оиравдавшн се дакле вером, имамо мир с Богом кроз Госиода нашег Исуса Хрпста (Рим. У. 1.). Но правда Христова или онравдање наше кроз веру у Христа, неопходно потребује још п то. да ма извршујемо заповеди Бож.је, да ми веру своју доказу.,емо делнма својим. Сам Господ је тражио од својпх последоиател.а пзвршење свога учења. Ако љубите Мене, говорн Он, заиоведи моје чувајте. (Јов. XIV. 15.). Ко има заиоведи моје и чува их, тај љуби Мене. (— 21.) II аностол учи: каква је корист, браКо моја, ако ко рече, да има веру, а дела нема: зар га може вера сиасти ? Вера, ако нема дела, мртва је ио себи (Јак. П. 14-, 17.). А даље он потврђује речи своје нримером. ХоИеш ли разумети, иига он, . . . да је вера без дела мртва? Аврам отац наш не оиравдали се делима, кад иринесе сина свога на жртвеник? Ђидиш ли да вера ио магаше делима његовим и кроз дела изврши се вера ? И изврши се писмо, које говорп: верова Аврам Богу и ирими му се у иравду *) Да се под правдом Божјом овде разумева благодатно оправдан.е пред Богом, то се може видети из предидућих стихова те гдаве и то 20 и 21 ог, — а особито из стиха 26-ог, где се изрично и јасно говори о онравдању пред Богом кроз веру у Исуса Христа.